Da prosjačenje u BiH pod pritiskom ekonomske krize i besparice sve više postaje nacionalna, pa i verska i politička stvar, pokazuje fotografija dostavljena redakciji Pressa na kojoj romski dečačić maše sa tri prstića ne bi li od prolaznika izmolio koju marku više.
Takođe, autor ove fotografije, nedavno snimljene kod prijedorskog Doma zdravlja, svedoči da su samo nekoliko dana ranije drugi dečaci prosjačili tako što su klanjali u delovima grada sa većinskom bošnjačkom populacijom.
– Lično sam video kako “gazda” ili onaj koji kupi kajmak instruiše ovog bespomoćnog dečaka od tri, četiri godine da pokazuje tri prsta što govori da se više ne bira način da bi se “zaradilo” – prenosi ovaj Prijedorčanin i dodaje da je na mestu gde je mališa tih dana prosio zamalo došlo do incidenta.
– Neki čovek je prišao dečaku, dao mu nešto novca i rekao naglas da veri, nacionalizmu i politici nije tu mesto. To je čuo drugi prolaznik, uneo mu se u lice i prozborio: A što to tebi smeta, neka dete pokazuje šta hoće!? Malo je falilo da se pobiju, pa se nakon svega pitam jesmo li se toliko moralno, materijalno, kulturno i duhovno srozali da se ovde baš sa nacionalnim obeležjima mora izazivati nečije sažaljenje i samilost – kaže naš sagovornik.
Ne biraju sredstva
Kako god, Ramo Salešević, predsednik udruženja Roma iz Prijedora priznaje da prvi put čuje za ovakvu zloupotrebu dece.
– Onaj koji je tu doveo dete na “radove” verovatno konta da će mu se više ljudi smilovati pošto su u Prijedoru većina Srbi – primećuje Salešević, a dr Nada Grahovac, ombudsman za decu RS kaže da fotografija sve govori i potvrđuje da se u prosjačenju ne biraju sredstva.
– Organizatorima nije dovoljno to što koriste decu, već od njih „prave invalide”, drže ih gole i bose bez obzira na vremenske uslove i zahtevaju od njih ona ponašanja koja će, prema njihovoj proceni, biti primećena i koja će izazvati veće sažaljenje, a time i povećati zaradu – navodi Grahovčeva i otkriva da je, prema podacima nadležnih službi, u prosjačenju registrovano čak četiri odsto slučajeva dece ispod tri godine starosti, te 37 odsto mališana od šest do devet godina.
Za to vreme, dr Elmedin Muratbegović, profesor Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i bezbednosne studije Univerziteta u Sarajevu ističe da dečje prosjačenje, odnosno sprovođenje nasilja nad njima kroz zanemarivanje i ekonomsko eksploatisanje, pojedinci očigledno posmatraju kao “granu ekonomije” i iskorišćavaju emocije ljudi da bi zaradili.
– Zaista se ne mogu odmaknuti od utiska da ovu fotografiju posmatram samo kao još jedan apsurd i svedočanstvo svakodnevnog nasilja nad decom pored čega prolazimo i koje “hranimo” dajući novac, čime produžavamo agoniju ovog deteta stvarajući ekonomske pretpostavke organizatorima prosjačenja da regrutuju novu decu. Dakle, moj odgovor je jasan, jedina prevencija jeste da ne dajemo novac, pa koliko god s druge strane slika izgledala zastrašujuće, mi je pogoršavamo ako postupamo drugačije – ocenjuje Muratbegović i navodi da slučaj iz Prijedora ne treba posmatrati kroz prizmu mešanja nacionalnog, političkog i verskog sa prosjačenjem, jer dete samo imitira i sledi poželjne reakcije odraslih.
– Recimo, svakog Bajrama nakon izlaska iz džamije susrećem veliki broj dece koja prose i pozdravljaju vernike “verskim pozdravima”. Naravno, radi se o zloupotrebi dece, ali ta zloupotreba i eksploatacija je nešto na što treba brzo reagovati. Ipak je reč o obliku “trgovine ljudima” što je krivično delo – kaže ovaj profesor.
Govoreći o mogućim sistemskim rešenjima on navodi da bi se u narednom periodu moglo malo više pažnje posvetiti edukaciji policije na okolnosti prepoznavanja ovih nekonvencionalnih oblika trgovine ljudima, pa ako budemo imali osposobljenije organe formalne socijalne kontrole, broj ovakvih slučajeva bi trebalo da se smanji.
– Prema onome što sam analizirao, “dečje prosjačenje” skoro da ne postoji u zakonodavstvu i ova pojava se ne odvaja od prosjačenja odraslih. Naime, istraživanje je pokazalo da na prostoru bivše Juge među profesionalcima koji se bave fenomenom dečjeg prosjačenja ne postoji jasno shvatanje i korišćenje ovog pojma, te da se državni organi na pomenutom prostoru i ustanove koje se bave zaštitom prava dece značajno međusobno razlikuju u pogledu određenja ove pojave. Međutim, ukoliko se prosjačenje tretira kao oblik zlostavljanja i zanemarivanja deteta, njegovo je pravno definisanje skoro nepotrebno, jer je suština da je dete izloženo zlostavljanju i zanemarivanju, odnosno brojnim neželjenim i štetnim uticajima kao što su to hladnoća, boravak na ulici, odsustvo obrazovanja, rizici od nasilja i povređivanja, odsustvo nadzora odgovorne odrasle osobe… Pri tome je sasvim nebitno kojom se konkretno aktivnošću dete bavi, prosjačenjem ili nekom drugom asocijalnom aktivnošću – objašnjava Muratbegović i s tim u vezi navodi da organi formalne socijalne kontrole imaju vrlo precizna uputstva.
– Oni su prošli jako mnogo obuka na ovu temu. Oni će kroz hitnu intervenciju zaštititi dete i svakako pokrenuti postupak prema roditeljima ili starateljima s druge strane (policija). Naravno, nikako ne treba zanemariti veoma značajnu ulogu prihvatnih stanica ili nevladinih organizacija koje se bave ovim problemom i bez kojih bi trenutno ovakve situacije bile vrlo komplikovane – kaže Muratbegović.
Potrebne veće sankcije
I Nada Grahovac kaže da je dečje prosjačenje jedan od najprisutnijih oblika njihove eksploatacije.
– Na prvom mestu zbog neadekvatne roditeljske brige i nepravovremene reakcije na takve uslove odrastanja ova deca su vrlo često potpuno zapuštena, promrzla i gladna. Ona u svim vremenskim prilikama sa ispruženom rukom traže milostinju, bez odgovarajućeg su obrazovanja i zdravstvene zaštite, od najranijeg uzrasta žive u strahu da moraju „zaraditi” određen iznos da bi izbegli dodatne kazne. Zbog posledica koje život i rad na ulici ostavljaju na njih, ostaju zauvek na marginama društva. Živeći na ulici deca postaju deo nje i svojim odrastanjem se prilagođavaju uslovima i zahtevima ulice. Tako postaju lak plen za one koji u njihovom angažovanju vide mogućnost zarade. Deca u tome ne vide opasnost, već naprotiv pristaju na taj vid „organizovanog rada” – pojašnjava Grahovčeva i kaže da je postojeći zakonodavni okvir ostavio mogućnost i porodično-pravne, i prekršajne i krivične odgovornosti.
– Nažalost, u praksi su prisutne samo prekršajne prijave i to protiv roditelja, ali ni one ne daju rezultat, dok organizatori prosjačenja i dalje ostaju izvan svake odgovornosti. Kako je moguće da se zna odakle decu organizovano dovoze, a ne i ko ih organizuje i dovozi – pita se naša sagovornica i ponavlja da život i rad dece na ulici ugrožava njihovo pravo na pravilan rast i razvoj, pravo na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.
– Prosjačenje je zanemarivanje deteta i nasilje nad detetom. Ono vodi novim neprihvatljivim ponašanjima poput prevare, krađe, alkoholizma. Dakle, aktivnosti se moraju usmeriti na uzroke. Oni su različiti, ali svako dete zahteva da se u odgovarajućem postupku utvrdi najbolji interes za njega, što znači da se otklone uzroci koji do toga dovode. Istovremeno sa preduzimanjem mera u adekvatnom zbrinjavanju deteta, odgovarajući postupak se mora voditi i protiv onih koji zloupotrebljavaju decu radi ostvarivanja svojih ciljeva. Prosjačenje postaje unosan biznis, i ukoliko izostaje adekvatna reakcija prema organizatorima, oni će i dalje iskorišćavati decu na najgori mogući način – napominje Nada Grahovac.
U tom smeru, Ramo Salešević kaže da protiv organizatora dečjeg prosjačenja treba organizovati veliku akciju u celoj RS i BiH, pooštriti sankcije i pohvatati odgovorne.
– Ja sam ranije ovakve slučajeve prijavljivao, ali sam odustao, jer nije bilo adekvatne reakcije nadležnih. Inače, u Prijedor uglavnom dolaze Romi iz centralne Bosne i Srbije. S druge strane, od preko 500 domaćih Roma samo jedna porodica prosi – naglašava Salešević.
Podsećamo, prema porodičnim zakonima, ako roditelj zloupotrebljava roditeljska prava i dužnosti i navodi dete na bilo koji oblik društveno neprihvatljivog ponašanja poput prosjačenja sud mu može u vanparničnom postupku oduzeti roditeljsko pravo.
Krivičnim zakonom je utvrđena i krivična odgovornost pa ako roditelj, usvojilac, staratelj ili drugo lice primorava dete na prosjačenje ili ga navodi na vršenje drugih radnji štetnih za njegov razvoj kazniće se zatvorom do tri godine. Zakonom o javnom redu i miru utvrđene su sankcije i novčane kazne za prekršaj javnog reda i mira za lica koja navode ili prisiljavaju maloletnike na prosjačenje.
Vidaković: Zloupotreba dece svojstvena većini Roma!
Sociolog Davor Vidaković kaže da bi konačno trebalo priznati da je zloupotreba dece u svrhu prosjačenja svojstvena većini romske populacije nekoliko desetina godina unazad.
– Romi generacijama imaju problem sa nacionalnom identifikacijom i narodnom pripadnošću, i tu je osnov problema koji, nažalost, postoji. Na primer, vrlo često se deca u Federaciji BiH predstavljaju sa bošnjačkim, a u RS sa srpskim imenima. Svakako, zloupotrebe dece za prosjačenje je gorući problem. S takvim odnosom prema deci ne može se očekivati da kada porastu budu drugačiji, pa pogrešna socijalizacija romske dece u lošim okolnostima i društveno neprihvatljivim uslovima života stvara novu generaciju onih koji će da upropaštavaju svoja nova pokolenja. Dakle, problem je rešiv samo sa stanovišta sistemskog zbrinjavanja unesrećenih mališana, a što se tiče promene stila života Roma kao plemena smatram da je praktično nemoguće da se tu bilo šta bitno promeni – kaže Vidaković.
Prosjačiće iznajmljuju za nekoliko cenera!
I iz banjalučkog udruženja “Nova generacija”, koje ima prihvatnu stanicu za decu s ulice, ranije su nam potvrdili da se deca za prosjačenje neretko iznajmljuju “organizatorima” za samo nekoliko desetina maraka. Oni su apelovali na građane da čim primete takvu decu slučaj prijave policiji, njima ili drugim nadležnima poput Centra za socijalni rad.
Tekst i foto – Press RS
