Kada jednom počne proces demencije, kasno je za sprječavanje. Međutim, nova studija Američke psihološke asocijacije pokazuje da mentalno vježbanje može da spriječi pojavu simptoma demencije.
Demencija je jedna od najstrašnijih i najviše uznemirujućih bolesti koja dolazi sa godinama, ali naučnici tvrde da se vežbanjem mozga može uticati na njeno otklanjanje.
Nova studija otkrila je tip moždanog treninga koji je pokazao najbolji efekat u sprečavanju demencije.
“Po završetku 11 ili više serija vežbanja moždanih aktivnosti, rizik od demencije se kod starijih ljudi smanjio za 48 odsto u poslednjih 10 godina. Samo jedna serija vežbi smanjila je rizik za 8 odsto”, piše u studiji.
U analizi pomoću koje bi razgraničili različite tipove vežbi i dublje zašli u efekte svake vežbe pojedinačno, istraživači su posebno obratili pažnju na takozvani ubrzani proces treniranja.
“Greška koju većina ljudi pravi je ta što misle da su sve vežbe za treniranje moždanih aktivnosti iste. Videćete da neke pomažu, a neke ne, ali zaključak da vežbanje moždanih aktivnosti uopšte ne pomaže je zasnovan na pogrešnim analizama”, kaže prezenter Džeri Edvards, doktor nauka na Univerzitetu u Južnoj Floridi.
Drugim rečima, ubrzani proces treniranja je zapravo efektan i može znatno da smanji rizik od demencije.
“Ova veoma specifična vežba je dizajnirana da poboljša brzinu i tačnost vizuelne pažnje, ili nečiju mentalnu brzinu”, objašnjava Edvards.
Šta podrazumeva vežba ubrzanog procesa?
Naime, osoba mora da identifikuje objekat (na primer automobil ili kamion) u centru ekrana, dok istovremeno locira drugi objekat, kao na primer drugi auto, svojim perifernim vidom.
Kako se proces odvija, osoba će sve brže locirati objekat koji vidi perifernim vidom, iako on postaje teži za razlikovanje.
U težim zadacima, periferni objekat postaje okružen zbunjujućim objektima, kako bi se osoba više potrudila da ostane koncentrisana.
“Ovu vežbu može da radi svako, putem aplikacije ili kompjuterskih progarma koji uključuju ovakvu vrstu treninga. Ali nisu sve kreirane isto”, zaključuje Edvards.
