Smrt je konačna, ali će tehnologija i internet možda promijeniti i samu smrt time što će omogućiti da nečiji digitalni trag ostane da živi i poslije nečije smrti.
Jedan umjetnik u Los Anđelesu zainteresovao se za temu šta bi moglo da se uradi sa podacima koji ostaju iza mrtvih, te je osnovao izmišljenu kompaniju pod nazivom Institut „Hereafter“ koja pokazuje kako bi možda mogli da pamtimo mrtve u budućnosti, sem po fotografijama i njihovim licnim stvarima.
Institut “Hereafter” delom je tehnološka kompanija, delom pogrebna služba. Posjetioci dobijaju informacije kako mogu da planiraju svoj digitalni posmrtni život. “Imam prijatelje koji su preminuli ali su njihovi Fejsbuk nalozi nekako ostali živi, i tako jednom godišnje, kada im je rodendan Fejsbuk napiše ‘poželite toj i toj osobi srecan rodendan’. Mislim da je to pomalo nelagodno, tužno”, kaže ucesnica programa Karolina Miranda. Šta se dešava sa ogromnim brojem digitalnih podataka osobe pošta ona premine je pitanje kojim se bavio Gabrijel Barsija-Kolombo u ovom virtuelnom umetnickom programu u Muzeju umetnosti Los Anđelesa.
Učesnici učestvuju u brojnim interaktivnim performansima u vezi sa smrću i tehnologijom u doba društvenih medija. “Ova tehnologija takoreći živi svoj život i pitanje je kako biste voljeli da ostanete upamćeni? Šta ćete uraditi sa svojom tehnologijom? I da li želite da imate kontrolu u vezi sa tim ili želite da pustite da korporacije ili drugi ljudi upravljaju vašom memorijom?” Video materijal može da se smesti u ogrlicu. Podaci mogu da se ubace na plocu koja ce da svira sa spomenika “Hereafter”.
Virtualna realnost omogucava ljudima da ponovo posjete svoje voljene koji su preminuli – u ovom slucaju, dedu Barsije-Kolomba. “Sa svim ovim podacima i snimljenim uspomenama možemo da se prisetimo kakvi su bili pokreti tijela tih ljudi ili kako su reagovali na šale, kako su se smijali. Za mene je veoma dirljivo što možete ponovo da vidite kako neko hoda”, rekao je Barsija Kolombo.
Pošta je tijelo ucesnika skenirano za 360 stepeni, program generiše avatara te pred kraj performansa ucesnik prisustvuje sopstvenoj sahrani. Institut “Hereafter” možda je djelo umetnika, ali ucesnici kažu da ove ideje i nisu toliko nemoguce s obzirom da se digitalni spomenici vec dešavaju poslijenecije smrti.
“Želite da se vratite i pregledate sve njihove fotografije i želite da pošaljete poruku njihovoj porodici”, kaže ucesnica programa Lusi Rediola. “Neki improvizovani digitalni spomenici vec postoje i mislim da ovo nagoveštava da bi jedng dana sve to moglo da bude ozvaniceno. I to me ne bi iznenadilo”, smatra Karolina Miranda. Cilj ovog programa je da natera ljude da razmisle o mogucnostima i da odluče na koji će način da se postupa sa njihovim digitalnim tragom poslijenjihove smrti.
