Po svemu sudeći, uvođenje deklaracija za meso, na kojima su tačno navedeni svi podaci od uzgoja do klanja, nije potisnulo uvozne proizvode iz prodaje.
Naime, ogroman uvoz je tokom ove godine, tek neznatno smanjen u odnosu na prošlu, i to za svega 2,1 milion KM.
– Tokom ove godine uvezeno je mesa u ukupnoj vrednosti od 125,7 miliona KM, dok je uvoz u istom periodu prošle godine iznosio 127,8 KM – podaci su Spoljnotrgovinske komore BiH.
Mesari u Srpskoj objašnjavaju da je razlog taj što deklaracija nema osnovni podatak, a to je rok trajanja.
– Fiktivno, na deklaraciji se navodi koji je rok trajanja mesa, ali nije jasno propisano koliko meso od momenta klanja životinje sme da bude u prodaji. Mnogi uvoznici meso drže zaleđenim, pa kada ga stave u prodaju, tek nakon toga određuju neki okvirni rok trajanja, ili uopšte ne navode taj podatak na deklaraciji. Ovo je najvažnija stavka i mora se što pre uvrstiti u deklaraciju – objasnio je predsednik Udruženja uzgajivača svinja RS Mišo Maljčić.
Dodao je da zbog toga proizvođači mesa i klaoničari traže da se ide u hitnu izmenu deklaracija i tačno odredi rok trajanja mesa.
– Još uvek nismo usaglasili naše predloge, ali bi, okvirno, bili kao u Evropskoj uniji. Tamo se, naprimer, piletina u proseku može prodavati maksimalno četiri dana nakon klanja, svinjetina pet, a juneće meso oko osam dana. Sve količine koje se ne prodaju u tom periodu idu u preradu – naglasio je Maljčić.
Dodaje da se ova ograničenost kod nas ne primenjuje jer su izlobirali veliki uvoznici.
– Tek ta mera će doprineti uvećanju domaćeg stočnog fonda i garantovati da je meso sveže. Uvoznici su preuzeli veliki deo tržišta i sa njima imamo problem ograničavanja roka trajanja. Oni dovoze iz dalekih zemalja i takvo meso se onda ne bi moglo ni prodavati ovde ako bi se uvelo ograničenje roka trajanja – naglasio je Maljčić.
Banjalučanka Marija Dragić kaže da je bilo vreme da se konačno uvedu deklaracije na meso, i da znamo šta jedemo.
– Uvek pogledam deklaraciju i sigurno ću pre uzeti meso kada vidim da je kod nas uzgajano. Nažalost, vidim da je mnogo više onih koji niti znaju da deklaracije postoje, niti ih gledaju. Zaista se potrošačima mora više pričati o kvalitetu hrane koju koriste, ali i da kupovinom domaćeg proizvoda doprinosimo razvoju BiH – rekla je Dragićeva.
Malo svežeg mesa
– Nemamo ništa protiv uvoza, ali mora da se razvrsta šta je samo za preradu, a šta može ići u prodaju kao sveže meso. Verujte da bi standard svežeg mesa zadovoljile veoma male količine koje se sada uvoze – istakao je Maljčić.
