Med iz BiH jedna je retkih namirnica koje imaju dozvolu da se nađu na evropskim trpezama, ali te mogućnosti izvoza još nisu iskorištene.
Mada je prošla godina bila rekordna po prinosa meda u krajiškoj regiji, ni takav prinos nije ni približno dovoljan da zadovolji potrebe velikog evropskog tržišta. To je, kažu pčelari, jedan od glavnih razloga zašto male količine kvalitetnog meda iz BiH završe u zemljama EU.
– Imamo dozvolu za izvoz u EU, ali malo toga tamo i ide. Jedan od razloga je cena, koja nije konkurentna, a drugi važan razlog su količine. Da bismo našli ozbiljnog kupca u inostranstvu, moramo ga snabdevati konstantno, a za to su potrebne odgromne količine meda koje mi nemamo. Sa čitavom proizvodnjom meda u BiH ne zadovoljavamo ni sve potrebe domaćeg tržišta, što je jasno i iz podataka o velikom uvozu meda u BiH – kaže Edis Talić, direktor zadruge „Apimed“ iz Sanskog Mosta, koja se bavi otkupom i plasmanom prirodnog meda i drugih pčelinjih proizvoda, te koja ima 12 deoničara.
On ističe da većina plasmana meda u EU trenutno ide preko posrednika, odnosno ljudi iz dijaspore koji u zemlje u kojima žive odvoze deo meda iz BiH, ali to su i dalje simbolične količine. Ono što ova zadruga prikupi većinom plasira na tržište BiH, mada trenutno pregovaraju i o prodaji u nekim arapskim zemljama.
Veruje, ipak, da proizvodnja meda u BiH ima perspektivu i da može biti uspešna izvozna priča, jer je med iz BiH dobrog kvaliteta, a proizvodnja zdrave hrane svuda u svetu ima budućnost.
Dobra kontrola kvaliteta meda jedan je od preduslova za plasman za strana tržišta, a pčelarima u Krajini od ove sezone dostupna je i najbolja laboratorija za to. U Veterinarskom zavodu USK u Bihaću pre nekoliko meseci otvorena je takva laboratorija u kojoj mogu da se urade sve potrebne analize na jednom mestu, a finansijsku podršku obezbedila je upravo EU kroz IPA program prekogranične saradnje sa Hrvatskom.
Direktor Zavoda Zlatko Jusufhodžić kaže da je velika zainteresovanost ozbiljnih proizvođača da se ova oblast u BiH uredi.
– Imamo jako kvalitetan med, a ljudi su zainteresovani da dokažu, kad negde nastupe na tržištu, da je med onakav kakav treba biti i da odgovara svim parametrima koje zahtevaju pravilnici. Naša ideja kad smo krenuli u ovaj projekat bila je i da ljudi shvate da deklarisanjem meda i zaštitom geografskog porekla mogu biti puno konkurentniji na evropskom tržištu – kaže Jusufhodžić.
Inicijativa da se prijave za IPA program potekla je, dodaje, iz Udruženja pčelara iz Bihaća, a proizvodnja meda u Krajini i celoj BiH dobija na značaju, jer su ljudi u tome videli potencijal.
– Oprema koju treba nabaviti za laboratoriju je vrlo skupa i zato su ovakvi programi i finansijska podrška dragoceni i šansa za razvoj. Sada ćemo u našoj laboratoriji raditi kompletnu analizu koja se trenutno traži kod nas u BiH, po našim pravilnicima, ali i koja se traži po evropskim pravilnicima, tako da bi taj nalaz bio kompletan i validan u slučaju nekog izvoza u EU – ističe Jusufhodžić.
U RS ima oko 4.000 pčelara
U Savezu udruženja pčelara RS kažu da, prilikom vrcanja, prosek prinosa meda iznosi i do 20 kilograma, ali da će ove godine imati maksimalno četiri kilograma meda po košnici, zbog loših vremenskih prilika.
Mraz i hladnoća u proleće sprečili su lučenje nektara kod medonosnih biljaka, prvenstveno bagrema, drača, žalfije, zbog čega će pčelari u BiH ove godine biti u minusu, a na tržištu neće biti domaćeg meda.
U RS se pčelarstvom bavi oko 4.000 pčelara, koji imaju ukupno 150.000 košnica, dok se procenjuje da u čitavoj BiH ima od 13.000 pčelara.
Uvoz 80 puta veći od izvoza
Ove godine se očekuje i da dodatno poraste uvoz meda u BiH, koji je, već 80 puta veći od izvoza.
Prema podacima Spoljnotrgovinske komore, u BiH je lane uvezena 181 tona meda vrednosti 1,67 miliona KM, dok su domaći pčelari izvezli tek 2,2 tone, vredne 72.000 KM.
