Iako ga mnogi koriste samo kao ukras i smatraju tek sitnim začinom, po pitanju zdravstvenih koristi peršun je div među biljkama.
Protiv raka
Studije pokazuju da miristicin, materija u eteričnom ulju peršuna inhibiše stvaranje tumora, posebno u plućima, i aktivira enzim glutation-S-transferazu, koji pomaže da se molekule glutationa bore protiv oksidiranih molekula. Miristicin može neutralizovati i kancerogene materije kao što su benzopiren iz dima duvana. Peršun je dobar i u prevenciji raka debelog crijeva i prostate.
Antioksidansi
Peršun je bogat antioksidansima među kojima je i luteolin, flavonoid koji uništava slobodne radikale koji stvaraju oksidativni stres u stanicama. Luteolin potiče i metabolizam ugljikohidrata, a djeluje i kao protivupalno sredstvo. Uz sve to treba znati i da samo dvije kašike peršuna sadrže 16 odsto potrebne dnevne doze vitamina C i preko 12 odsto potrebne dnevne doze vitamina A što su dva jaka antioksidansa.
Protivupalno djelovanje
Osim luteolina, i vitamin C iz peršuna služi kao jako protivupalno sredstvo. Konzumira li se redovno, pomaže u borbi protiv upalnih bolesti kao što je osteoartritis (degeneracija zglobne hrskavice i pripadajuće kosti) i reumatoidni artritis (bolest koja izaziva upalu zglobova).
Srce i krvotok
Folati (vitamin B9) iz peršuna pretvara opasne homocisteine u krvi u molekule koje ne štete krvotoku. Zato će redovno posipanje peršuna u jelo pomoći u prevenciji cirkulacijskih bolesti poput srčanog i moždanog udara te arteroskleroze.
Kosti
Dvije kašike peršuna sadrže čak 153% dnevne doze vitamina K, koji je nužan za sintezu osteokalcina, proteina koji jača koštani sastav. Vitamin K sprečava i nakupljanje kalcijuma u tkivu koje može dovesti do arteroskleroze i drugih bolesti srca i krvnih sudova.
Živci
Vitamin K iz peršuna neophodan je za sintezu sfingolipida, masnoće koja je potrebna za održavanje mijelinske ovojnice oko nerva, što znači da je peršun koristan za cjelokupni nervni sistem.
