Na domaćem tržištu sve više je proizvoda u sve manjim pakovanjima, premda im cene ostaju nepromenjene.
Reč je o robi široke potrošnje, pre svega prehrambenim namirnicama koje su pretrpele promenu u gramaži, na štetu potrošača – naravno.
Tako je, umesto kilograma, na rafovima sve više pakovanja riže od 800, a šećera od 900 grama. Pojedini proizvođači su vrećice testenine sa pola kilograma sveli na 400 grama, za koliko su kalirali i neki suhomesnati proizvodi, pre svega salame. Tegle kiselih salata i pekmeza teže 680, umesto nekadašnjih 800 grama, a vrećica gotove supe koja je donedavno bila dovoljna za četiri, sad je uglavnom predviđena za tri tanjira.
Najveće smanjenje gramaže pretrpeli su slatkiši i grickalice, tako da su čokolade od 100 grama prava retkost, a zamenile su ih one koje su lakše za 20 odsto. Umesto 50 grama, čips se prodaje u pakovanjima od 35, pa čak i 27 grama.
Kad je reč o mlečnim proizvodima, jogurt od 200 grama više ne postoji, već kupci moraju da se zadovolje čašicama od 180 i 150 grama.
Restrikcije su uveli i proizvođači higijenskih potrepština, pa građani, umesto deset – kako je bilo od kad je sveta i veka – u pakovanju dobijaju devet papirnih maramica ili osam higijenskih uložaka.
U udruženjima potrošača kažu da im se građani posebno žale na smanjenu gramažu čokolada, šećera, riže.
– Na našem tržištu sve više je proizvoda u smanjenim pakovanjima. U zemljama EU, na primer, ne možete naći “milka” čokoladu od 80 grama, a kod nas svaka toliko teži. To je nekorektno prema našim građanima koji, nažalost, nemaju puno izbora – kaže izvršna direktorica Udruženja građana “Don” iz Prijedora Murisa Marić.
Kaliranje namirnica na domaćem tržištu posebno ljuti penzionere kojima je, zbog malih primanja, svaka marka itekako bitna.
– Mnogi od nas sebi ionako mogu da priušte samo najosnovnije namirnice poput šećera, riže, makarona. Na sve to, na raspolaganju su nam njihova pakovanja koja su sve manja i manja. Problem je što na našem tržištu radi ko šta hoće, dok su građani totalno nezaštićeni. Činjenica je da proizvođači idu na to da što više zarade, a nas ko šiša – kaže za “EuroBlic” predsednik Udruženja penzionera RS Rade Rakulj.
U trgovinama mešovitom robom kažu da su ljudi sve podozriviji i pri kupovini, često najpre pogledaju gramažu na pakovanju, pa tek onda cenu.
– Ponekad se ljute i na nas, iako ništa nismo krivi. Ne čudi što, u ovim kriznim vremenima, manja pakovanja doživljavaju kao prevaru jer je mnogo onih čija se dnevna nabavka uglavnom svodi na kupovinu hleba, nekoliko jaja i pola kilograma krompira – kažu u jednoj banjalučkoj prodavnici.
Na tržištu, naravno, još ima roba čiji su proizvođači ostali dosledni ranijim “merama”, ali koji su sve malobrojniji.
Sumnjičavi i prema akcijskoj prodaji
Potrošači su sumnjičavi i prema akcijskim prodajama, ne verujući da tokom njih išta mogu da uštede. Dešava se, recimo, da sedmicama, pa čak i mesecima čekaju da neki odevni predmet pojeftini, ali da od tog najčešće ne bude ništa.
– Čekao sam da pantalone koje su koštale 200 KM pojeftine, ali nisam dočekao. Naime, u butiku su ih stavili na akciju, ali je njihova cena sa popustom od 30 odsto opet iznosila – 200 KM. Klasična prevara – kaže za Ivan B. Iz Banjaluke.
