Sunce i njegove oluje donijeli su na Zemlju neke od uslova za nastanak i razvoj života, navodi se u studiji objavljenoj u ponedjeljak u časopsu “Nature Geoscience”.
– To je novo objašnjenje porijekla složenih biomolekula – hemijskih jedinjenja u živim organizmima, na Zemlji, u šta je uključeno Sunce, njegove erupcije – rekao je za AFP Vladimir Ajrapetijan, iz Centra Godar američke svemirske agencije NASA, koautor studije.
Zemlja je veoma posebna planeta: njen vazduh sadrži savršenu kombinaciju hemikalija potrebnih za život i njena temperatura je idealna, omogućavajući da voda bude tečna.
Pod pretpostavkom da je Sunce u svojoj “mladosti” bilo aktivno kao mlade zvezde koje osmatramo danas, Ajrapetijan i njegove kolege proučavali su model uticaja solarnih oluja, žestoke bujice čestica i zračenja s naše zveijzde u svemir, te i u mladu Zemljinu atmosferu.
– Posmatranje mladih zvijezda, poput našeg Sunca u prvih nekoliko stotina miliona godina, ukazuje na to da je naše Sunce je imalo burnu prošlost, sa takođe čestim i moćnim erupcijama. Te moćne solarne oluje izbacivale su tokove energije više od hiljadu milijardi puta jače od atomske bombe – rekao je istraživač.
Autori su simulacijom otkrili da naelektrisane solarne čestice ulaze u interakciju sa komponentama atmosfere Zemlje, a molekul azota se pretvaraju u molekularnog azot-dioksida (N2O) i u vodonik-cijanid (HCN).
Vodonik-cijanid tada može da obezbijedi snabdijevanje azotom za formiranje aminokiselina, za nastanak proteina i gradivnih blokova života.
Azot-dioksid, gas staklene bašte, mogao je da zagrije površinu Zemlje i dovede je na temperaturi kompatibilnu s tečnim stanjem vode, iako je u to vrijeme Sunce bilo 30 odsto slabije nego sada.
– To ukazuje da je, čak i tada, dok su sudari asteroida i kometa tek snabdijevali Zemlju vodom, naša planeta bila naseljiva – zaključio je istraživač i dodao: “To je mnogo ranije nego što smo mislili”.
Po naučnoj zajednici, prvi oblici života na Zemlji pojavili su se prije 3,5 milijardi godina.
Beta
