I malo vježbanja je bolje nego nimalo
Oni koji čak i malo vremena izdvajaju za vežbanje imaju manje izgleda da prevremeno preminu u odnosu na vršnjake koji mnogo vremena provode u sedećem položaju, pokazalo je novo istraživanje.
Naučnici su proučili podatke iz 10 ranije objavljenih istraživanja u kojima se uz pomoć akcelerometara kod više od 36.000 odraslih osoba pratilo kretanje ispitanika i tačno merilo koliko su vremena proveli aktivno, a koliko sedeći.
Uz prosečno praćenje ispitanika sledećih 6, 7 godina utvrđeno je da je umrlo njih 2149, odnosno oko šest posto učesnika istraživanja.
U poređenju s ljudima koji uopšte nisu vežbali, ljudi koji su bili najaktivniji imali su 73 posto manje izgleda da umru u toku istraživanja, bez obzira na to koliko su te aktivnosti bile intenzivne.
Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak
Kad su naučnici izdvojili one koji su samo izvodili lagane vežbe za telo, svejedno su utvrdili da je čak i malo vežbanja najnižeg intenziteta povezano s 40 posto manjim rizikom od prevremene smrti u odnosu na one koji mnogo vremena provodili u sedećem položaju.
– Otkriće da najlaganije vežbanje smanjuje rizik od smrti novo je i sugeriše da je svaka fizička aktivnost važna. To je posebno važno za starije osobe i one koji možda ne mogu učestvovati u fizičkim aktivnostima umerenog i većeg intenziteta. Poruka koju treba poneti je da se sedi manje, kreće više i češće – ističe Ulf Ekelund, voditelj istraživanja i naučnik s norveškog instituta za javno zdravlje u Oslu.
Telesna neaktivnost odavno je povezana s povećanim rizikom od prevremene smrti i širokim rasponom hroničnih zdravstvenih problema, ali većina tih dokaza se temeljila na istraživanjima koja nisu davala tačni prikaz stvarnih razmera aktivnosti i vežbanja, navode autori u radu objavljenom u časopisu BMJ.
Ispitanici obuhvaćeni ovim istraživanjem bili su prosečne starosti od 63 godine i svi su nosili akcelerometre najmanje 10 sati dnevno četiri ili više dana kako bi se pratilo koliko se kreću, kao i intenzitet tih aktivnosti i koliko su vremena proveli sedeći te u potpunom mirovanju.
Foto-ilustracija: Profimedia
Ljudi koji su sedili 10 sati dnevno imali su 48 posto veće izglede da umru u toku istraživanja u odnosu na one koji su se više kretali. Dvanaest sati dnevno provedenih u sedenju bilo je povezano s gotovo trostrukim rizikom od smrti u toku istraživanja.
Jedno od ograničenja studije bilo je da su bili obuhvaćeni i muškarci i žene, pa se nije moglo utvrditi postoje li razlike po polovima u pogledu nivoa aktivnosti i dugovečnosti.
– Smanjivanjem vremena provedenog u sedenju, ljudi povećavaju svoju aktivnost i stoga je verovatno da se ne radi o nezavisnim činiocima i da predstavljaju dve strane iste kovanice. Na temelju napisanih rezultata čini se da koristi bilo koji nivo aktivnosti – kaže Johen Klenk, autor uvoda koji je pratio studiju i naučnik s Instituta za epidemiologiju i medicinsku biometriju Univerziteta Ulm u Nemačkoj.
(Telegraf.rs/Hina.hr)
