Izveštaj Alhema je deo kampanje „Igračka plačka” kojom, kako navode, žele da skrenu pažnju javnosti na mogućnost prisustva opasnih hemikalija na igračkama.
Međutim, nedavno istraživanje organizacije Alternativa za bezbednije hemikalije (Alhem) pokazalo je da bi među tim poklonima mogao da se nađe i neki „mućak”.
Sedam od 15 ispitanih igračaka i predmeta za negu dece sadržalo je opasne hemijske supstance, od čega je nekih bilo u dozi čak 300 puta većoj od dozvoljene.
„Igračke koje kupujemo su uglavnom iz renomiranih i brendiranih prodavnica za decu, ali i one sa pijace mogu da budu vrlo lepe i kvalitetne”, kaže za BBC na srpskom Sanja Marković, Vukanova mama.
A šta je za izbegavanje?
„Nikada ne zalazimo u radnje sa azijskim proizvodima, dok na pijaci izbegavam da mu kupim igračke od plastike, već je akcenat na igračkama od drveta.
Alhem je u nekim igračkama pronašao ftalate – supstance koje proizvođači namerno stavljaju u plastiku da bi ona bila savitljivija i mekša, a koje su zabranjene u koncentraciji većoj od 0,1 odsto.
Ta granica je daleko prekoračena.
Na primer, u „žutoj patkici za kupanje” ftalata ima 25,9 odsto, na glavi Maše – bez medveda – ima ih 22,9 odsto, dok je rekorder glava jedne plastične lutke – 31,5 odsto, navodi se u istraživanju.
Uglavnom je reč o igračkama iz kineskih robnih kuća i firmi za uvoz, navode iz istraživanja.
„Reč je o igračkama koje su napravljene od takozvane PVC plastike – polivinil hlorid, a koja se prepoznajte po tome što ima trougao u kojem je broj tri”, kaže za BBC na srpskom Jasminka Ranđelović iz Alhema.
„Ciljano smo birali takve igračke, jer je najveća verovatnoća da ćemo pronaći ftalate. Najčešće su to patkice i druge životinjice za kupanje, mekane lopte ili lutke, naročito na delovima koji se savijaju – lice, laktovi ili kolena”.
Kako kaže, postoje tri načina izloženosti ftalatima – udisanjem prašine u kojima ima ftalata, u kontaktu sa kožom i stavljanjem igračaka u usta.
A koliko su oni štetni?
„Mogu da utiču na smanjenje plodnosti i razvoj ploda, štetni su za trudnice, remete hormonski sistem, usporavaju govorni razvoj kod dece i dovode do ranijeg puberteta, naročito kod devojčica”, upozorava Ranđelović, pozivajući se na propise Evropske agencije za hemikalije, nadležno telo za upravljanje hemikalijama u okvirima Evropske unije.
Tek 30 odsto analiziranih igračaka ispunjava zakonski propisane uslove za sadržaj deklaracije i one su uglavnom kupljene u specijalizovanim prodavnicama igračaka, navodi se u istraživanju Alhema
Šta kažu nadležni?
Ne mnogo.
Ranđelović ističe da su kompletnu dokumentaciju i laboratorijske analize Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” još 10. januara predali Ministarstvu zdravlja i njihovoj Sanitarnoj inspekciji, tražeći da se sporne igračke povuku sa tržišta.
„Baš sam utorak sam svratila u jednu radnju i kao dokaz kupila igračku koja je bila deo istraživanja… Imam i račun. Dakle, ta roba je i dalje prisutna”, izjavila je Ranđelović.
Kako kaže, u međuvremenu su dobili obaveštenje od Sanitarne inspekcije u kojem se navodi da je obavljen „vanredni nadzor” i da je pronađeno „35 igračaka koje nisu ispravne, a koje su potom povučene sa tržišta”.
Problem postoji i u saradnji između nadležnih institucija.
Na sajtu Ministarstva trgovine postoji baza podataka nebezbednih proizvoda – NEPRO, u kojoj građani mogu da pronađu fotografije i podatke o nebezbednim proizvodima.
Sanitarna inspekcija ima dužnost da Ministarstvu trgovine dostavi obaveštenje o opasnim proizvodima – što se nije dogodilo, ističu za BBC na srpskom iz Ministarstva trgovine.
„O ovoj vrsti rizika za bezbednost potrošača, saznali smo na osnovu informacija u štampi i elektronskim medijima”, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva za BBC na srpskom.
„Kako nismo dobili obaveštenje od Sanitarne inspekcije, upravo smo joj uputili zahtev, tražeći da postupi u skladu sa zakonskim obavezama za dostavljanje obaveštenja o opasnim proizvodima”.
Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom.
Ranđelović tu navodi da je pitanje bezbednosti igračaka i ftalata veliki problema i Evropske unije, a da su igračke „najnebezbedniji proizvod u Evropi”.
Na primer, u izveštaju Sistema brze razmene informacija o nebezbednim proizvodima u zemljama EU (RAPEKS) za 2017. godinu, na prvom mestu po broju nebezbednih proizvoda nalaze se igračke (29%), zatim motorna vozila (20%), odeća i tekstil (12%), električni uređaji (6%), predmeti za negu dece (5%)
„Dakle, problem nije nacionalne prirode, veoma je prisutan i u Evropskoj uniji”, kaže Ranđelović.
Ko je odgovoran?
„Snabdevači. Proizvođač, uvoznik, distributer i trgovac – tim redosledom”, odgovara ona.
Negde u tom lancu je firma „Boj komerc” iz Beograda koja se bavi veleprodajom igračaka – u istraživanju Alhema oni se navode kao uvoznici sporne „mekane ragbi lopte”.
Iz „Boj komerca” za BBC na srpskom kažu da je roba povučena sa tržišta „čim je Ministarstvo zdravlja preduzelo određene mere” i da je u toku procedura uništenja.
„Do takvih situacija dolazi kada vi kao uvoznik sa fabrikom dogovorite određeni kvalitet igračaka, za šta dobijete sertifikate i to tako prođe tri, četiri puta, ali se u petom ili desetom provuče neka količina sa ftalatima”, navode iz kompanije.
„Pošto smo mi mikrotržište koje nije nikome interesantno, onda se oni ponašaju tako”.
Kako ističu, sličnih situacija ima kod svih uvoznika igračaka na tržištu, ali da „naravno niko nema želju ili nameru da nekome ugrozi zdravlje”.
Međutim, spornih lopti i dalje ima u prodavnicama.
„Zvanično smo, pismenim putem, za šta imamo dokaze, obavestili sve kupce da nam vrate nam robu i da je mi uništimo o svom trošku, ali ne možemo nikoga da nateramo na to.
„Ako u nekoj radnji tih igračaka i dalje ima, ne možemo da utičemo na savest ljudi da li će vratiti robu koju su platili”.
CE znak je oznaka koja označava da je igračka projektovana i proizvedena u skladu sa zdravstvenim, bezbednosnim i drugim propisima EU koji su relevantni za tu igračku. Srpski znak usaglašenosti su tri slova „A” koja formiraju trougao.
Kako se zaštiti?
Jednostavno, čitajte deklaracije i pazite šta kupujete, kaže Ranđelović.
„Što urednija deklaracija, to bolje. Ako igračka na pakovanju ima naziv proizvođača, kontakt adresu i naziv uvoznika, veća je verovatnoća da će biti u skladu sa propisima”.
A da li ste bezbedniji u brendiranim i specijalizovanim prodavnicama igračaka u odnosu na pijacu? Da, ali ni to nije sigurno.
„I tamo sve zavisi od toga odakle im roba – da li je od poznatih proizvođača, pouzdanih i poznatih marki. Od porekla robe sve zavisi”.
Zbog toga evo nekih saveta iz istraživanja Alhema koja bi mogla da vam budu od pomoći:
- Izbegavajte igračke napravljene od plastičnih polimera, naročito od PVC jer u sebi mogu da sadrže omekšivače, kao što su ftalati. Ovaj materijal ćete prepoznati po reciklažnoj oznaci tri
- Izbegavajte igračke od tvrde polikarbonatne plastike koje u sebi mogu da sadrže bisfenol A (BPA). Ovaj materijal ćete prepoznati po reciklažnoj oznaci sedam (osim ako je naglašeno da je u pitanju bioplastika)
- CE znak koji je postavljen na etiketi ili ambalaži igračke nije garancija da igračka ispunjava sve propisane bezbednosne zahteve
- Igračke nabavljajte u specijalizovanim prodavnicama za prodaju igračaka, ne kupujte ih na pijacama i uličnim tezgama
- Čitajte deklaracije na igračkama. Igračka koja ima urednu deklaraciju sa svim potrebnim podacima, a naročito ona na kojoj je naveden proizvođač, kao i registrovana robna marka ima veću verovatnoću da bude bezbedna
- Koristite vaše pravo da pitate! Na osnovu Zakona o hemikalijama imate pravo da pitate trgovca i dobijete odgovor da li igračka koju planirate da kupite sadrži u sebi opasnu hemikaliju (tzv. supstancu koja izaziva zabrinutost-SVHC)
- Izbegavajte igračke napravljene od tvrde crne plastike jer potiču najverovatnije od reciklirane plastike koja u sebi može da sadrži „usporivače gorenja” kao što su polibromovani difeniletri
Na igračkama potražite oznaku/e „bez PVC”, „bez ftalata/omekšivača” i/ili „bez BPA”
Tu se negde na scenu nastupa novac i postavlja važno pitanje – koliko cena utiče na izbor igračke?
„Svi roditelji teže da detetu pruže najbolje i najviše, ali nisu te mogućnosti za sve iste. Na primer, u našoj zemlji je mnogo više porodica koje ne mogu detetu da priušte ono što svi imaju, pa kupe kinesku kopiju neproverenog kvaliteta i deklaracije”, kaže Sanja.
Jednostavno, igračke su prilično skupe, bez obzira od kog su materijala, dodaje ona.
„Kod nas su često i ostali proizvodi nižeg kvaliteta nego u razvijenoj Evropi – na primer, Nutela, Milka ili Ariel – pa zašto bi igračke bile kvalitetnije?
„Zadatak države i nadležnih institucija je da uvedu mehanizam koji će da postavi visoke kriterijume, ali i da kontroliše i javno deklariše objekte koji krše ove kriterijume, jer nema svrhe postavljati pravila, ako nema kazne za kršenje….
„Ipak su deca najbitnija”.
Izvor : BBC, Detinjarije
