U najluđoj noći ste u Beogradu. Da li postoji trema?
– S obizirom na to da je Nova godina i da smo već nastupali u Beogradu, ne postoji nikakve treme. Više je do isčekivanja i mala nervoza kako će sve proteći. Radujem se što ćemo imati prilike da se družimo svi zajedno sa publikom i fanovima. Veliki broj njih šalje fotografije ulaznica i govore da jedva čekaju.
Kako gledaš na činjenicu da ste trenutno najtraženiji na celom Balkanu, ali i da punite sve hale?
– Gledam na to tako što je sve došlo nakon godina i godina rada. Nije se ništa desilo od jednom, u muziku nismo uplovili juče, već idemo utabanom stazom skoro deset godina. Iskren da budem ne obazirem se previše na to, već se trudim da nastavim ka cilju. Radimo istim tempom, kako bi održali sve ono što smo prethodnih godina stvorili. Svaki put imamo veći cilj, a dok god ga bilo ko imao ispred sebe, težiće ka tome da raste. Presrećni smo i zadovoljni, ali i dalje skormni.
Jel ste verovali u uspeh?
– Nismo. Niko nije mogao da zamisli da dva momka koji su se bavili tom vrstom muzike, koja do sada nije živela na prostoru Balkana u ovoliko nivo kao sada da će doživeti uspeh da se njihove pesme za samo jedan dan od objavljivanja slušaju u milionima. To ne govorim napamet, svi to mogu da vide na “youtube” analitici. Desilo se šta se desilo i samo mogu da budem ponosan.
Da li je na početku karijere bilo onih komentara, “nećete uspeti”, “za vas nema šanse”?
– Mi smo kao klinci počeli da se bavimo muzikom. Između trinaeste i četrnaeste godine smo uplovili u ove vode. Prelaz iz osnovne u srednju školu. I normalno odmah su usledile osude i niko skoro nije verovao da ćemo danas biti ovo što jesmo. Bilo je kritika, ali vremenom se sve to promenilo. Sada oni koji su kritikovali daju podršku i hvala im na tome.
Koja su to bila omalovažavanja? Šta su vam ljudi govorili?
– Ništa strašno. Ono što svaki čovek na našem podneblju prolazi kada samo pomisli da se bavi nečim što nije uobičajno za ovo podneblje. To je onaj momenat kada verujete u san, za koji na prvu pomisao mislite da nije moguće. Međutim, cilj te svaki put osvesti i daje ti snagu da se boriš.
Sada kada ste uspeli u muzičkim vodama, jel ste postali uobraženi?
– Najbolje znaju ljudi sa kojima smo odrasli i sa kojima provodimo svaki dan. Prema njihovim komenarima mi smo isti. Mada kada ti se desi da kao čovek ustaneš na levu nogu ni sebi onda nisi drag, a kamoli drugom. Normalno da tada možeš ispasti uobražen ili bezborazan, ali garantujem da takav nisam. Ono što smo sigurno sačuvali od ranije, jeste sebe i da ostanemo isti. Možda nekada izgledamo bahato, ali to nam nije namera .
Kako izgleda momenat kada se ti i Buba svađate?
– Pre bih to nazvao sukob mišljenja nego svađe. I sve se reši za nekoliko minuta. Obično jedan popusti, ako vidi da je ovaj drugi malo manje upravo. Obično nađemo komprimis i zato nemamo velikih problema.
Džala Brat i Buba Koreli, Foto: Screenshoot Youtube
Obojica ste ostvareni, koje su vaše želje?
– Mogu da kažem da samo zdravlje, za sve ostale sam uveren da mogu sve sam. I to želim svima da imaju pre svega zdravlja, te onda sve ostalo.
Tebe i Bubu obično mešaju. I kažu “ne znamo ko je koji?”.
– Znate kako, baš je Buba pre neki dan rekao. Kaže: “nije mi jasno kako ne mogu da nas razlikuju kada sam od tebe teži 20-30 kilograma”. Suludo je komentarisati. Slatko mi je to što nas mešaju, ličimo jedan na drugog.
Pošto se skoro identično oblačite, da li vam se dešava da kradete jedan od drugu stvari?
– Dešavalo nam se da pomešamo odeću. Postoje momenti kada odemo u inostranstvo u kupovinu, kada dođemo na kasu desi se da smo pokupili maltene iste stvari. To nam se dešava slučajno i spontano.
Da li se kajete za neke postupke u žviotu?
– Nisam uradio ništa toliko strašno da bih se zbog nečeg kajao. Svi smo imali kroz život greške koje su se na kraju ispostavile kao škola. Dok god naučiš na nečemu, dok god može da bude pozitivna stvar mislim da nema potrebe za kajanje. Nismo grešnici da bi čovek mogao da kaže kajem se zbog ovog ili onog.
Šta misliš o:
Rasti:
– Mi smo sa Rastom u kontaktu pre nego što smo došli do ovog nivoa. Čitavog života smo bili drugovi i podržavali se, a nikada nismo imali neke loše momente. Drugovi smo od malih nogu.
Stefan Đruić Rasta, Foto: Marko Metlaš/Alo!
Zdravku Čoliću:
– Budući da smo mi Sarajlije, Čola je ovde u doba kada su moji roditelji bili mojih godina bio idol svima. O Čoli sve najbolje i veliko poštovanje.
Goranu Bregoviću:
– On je priča za sebe, svi znaju ko je Brega i koliko je veliki umetnik. Nismo nikada razmišljali o tome da sarađujemo.
Željku Joksimoviću:
– Nabrajate mi sve velike umetnike (smeh). Za Joksimovića veliko poštovanje, jedan gospodin.
Đorđu Balaševiću:
– Balaševićevog sina sa skoro upoznao i imao prilike da vidim da je odraz oca. Omiljeni izvođač mojih roditelja, tako da sam kao dete bio naučen da ga volim.
Đorđe Balašević, Foto: Alo!/Rajko Ristić
Izvor: cafe.ba
