Oštećenje bubrega obično se ne događa preko noći. To je postepen proces koji se najčešće razvija tokom nekoliko godina, kao rezultat loših životnih navika i nepravilnog lečenja drugih oboljenja kao što su šečerna bolest i povišen krvni pritisak. Ovo su neke od navika koje morate da izbegavate:
Pušač ste
Pored brojnih drugih negativnih uticaja, pušenje dovodi i do porasta krvnog pritiska putem povećanja broja otkucaja srca i sužavanjem arterija. Na taj način pušenje ubrzava proces arterioskleroze, uključujući i arteriosklerozu arterija bubrega.
Pušenje je posebno štetno za osobe koje boluju od šečerne bolesti s obzirom na to da one često imaju oštečenje bubrega uzrokovano samom šečernom bolešću (tzv. dijabetesna nefropatija). Dakle, sinergistički efekat pušenja i dijabetesa ubrzava gubitak bubrežne funkcije sa posledičnom potrebom za lečenjem dijalizom ili transplantacijom.
Ne proveravate krvni pritisak
Važno je pratiti svoj krvni pritisak, jer se hipertenzija danas smatra vodećim uzrokom oštečenja bubrežne funkcije. Konsultujte se sa svojim lekarom oko preporučenih vrednosti krvnog pritiska za vašu životnu dob i eventualne komorbiditete koje imate, redovno proveravajte pritisak i preduzmite mere kako bi se smanjio visok krvni pritisak, ukoliko ga imate. Treba imati u vidu da povišen krvni pritisak (arterijska hipertenzija) neretko ne daje nikakve simptome pa je merenje krvnog pritiska jedini način da se ova bolest otkrije.
Uzimate medikamente „na svoju ruku“
Morate se pridržavati uputstva koje vam je vaš lekar dao, nikako ne uzimajte tablete i druge medikamente „na svoju ruku“. Određeni lekovi mogu izazvati oštećenja bubrega ako se uzimaju na pogrešan način ili se ne prati njihovo dejstvo. Lako dostupni lekovi protiv bolova kao što su nesteroidni antireumatici (ibuprofen, diklofen, naprokesen…) loši su za bubrege ako se uzimaju redovno ili na dnevnoj bazi. Određeni antibiotici kao što su aminoglikozidi (gentamicin, amikacin) takođe mogu biti štetni za bubrege.
Izbegavate vežbanje
Vežbanje je odlično za telo i cirkulaciju i može vam pomoći da regulišete krvni pritisak i dijabetes. Pored toga, pravilnom ishranom i redovnim vežbanjem izbegavate ili rešavate problem gojaznosti. Gojaznost ima nepovoljan uticaj na bubrežnu funkciju izazivanjem posebnog strukturnog oštečenja bubrega (segmentna glomeruloskleroza), ali i indirektno, putem hipertenzije i dijabetesa koji su česti pratioci gojaznosti. Dakle, smanjenje telesne težine može pozitivno uticati na funkciju bubrega.
Ne hranite se pravilno
Generalno posmatrano, zdrava hrana je preporučljiva, jer pomaže i u regulaciji telesne težine, dijabetesa i krvnog pritiska. Određene hranljive materije poput magnezijuma i vitamina B6 i C dobre su za sprečavanje bubrežnog kamenca.
Proteine morate konsumirati u umerenim količinama. Biljni i određeni životinjski izvori proteina poput piletine i ribe lakši su za bubrege.
Jedite mnogo svežeg povrća i voća (pogotovo jabuke, breskve, šargarepu…).
Nemojte preterivati sa unosom soli i crvenog mesa jer to pospešuje razvoj povišenog krvnog pritska i stvaranje kamenaca.
Ukoliko već imate oslabljenu bubrežnu funkciju, o izboru načina ishrane obavezno se konsultujte sa svojim nefrologom i nutricionistom.
Preterano konsumirate alkohol
Bubrezi pomažu telu da filtrira štetne stvari iz organizma, uključujući i alkohol. Dakle, kada preterujete sa alkoholom, vaši bubrezi su pod ogromnim pritiskom. Na taj način može doći do njihovog oštećenja. Alkohol dovodi do dehidratacije, a višak nivoa alkohola u vašem telu može uzrokovati da organi ne budu dovoljno hidrirani i ugroziti njihov rad. Alkohol je, takođe, uzrok bolesti jetre, što zauzvrat ometa regulaciju protoka krvi u bubrezima. Prema skoro publikovanim studijama, manja količina alkohola (1 do 2 čaše vina) deluje povoljno i smanjuje rizik od bubrežne slabosti za oko 30%.
Preterano konsumirate so
Visok nivo natrijuma u vašoj prehrani, bilo u obliku soli u vašoj kuhinji ili češće preko skrivenih izvora, veoma je problematičan, pogotovo ako imate sklonosti ka hipertenziji. Mnoge grickalice, brza hrana, konzervirana hrana i upakovane namirnice, sadrže velike količine natrijuma, pa ih treba smanjiti. Odlučite se za sveže rezano voće, povrće, orahe ili domaće grickalice. Ograničite unos natrijuma na oko 2300 mg dnevno.
Ne pijete dovoljno vode
Pravilan rad bubrega zavisi od adekvatnog protoka tečnosti. Dehidratacija je jedan od razloga za oštećenja bubrega i stvaranje bubrežnog kamenca. Tradiocinalno se smatralo da zdrava osoba treba da unese dnevno 1,9 do 2 litra vode, a novija ispitivanja pokazuju da je dovoljno 4 do 5 čaša od 2 dl. Osobe koje pate od ponavljanih infekcija mokraćnog trakta i kamenaca treba da unose veću količinu tečnosti.
Jedete previše slatkiša i grickalica
Unošenje u organizam previše slatke hrane, grickalica i gaziranih napitaka, može biti loše za bubrege. Kao što je jedna studija potvrdila, konsumiranje previše fruktoze može uticati na porast nivoa mokraćne kiseline i na kraju dovesti do oboljenja zglobova (giht) i bubrega (urična nefropatija, bubrežni kamenci). Preveliko konsumiranje slatkiša može takođe dovesti do gojaznosti koja na više načina može uzrokovati bolest bubrega.
Uzdržavate se od odlaska u toalet
Odlaganje mokrenja, posebno kod osoba ženskog pola, predisponira stvaranje kamenaca i nastanak bakterijskih infekcija bešike sa mogućim širenjem na bubrega. Ponavljane infekcije mogu rezultovati hroničnom upalom bubrega i posledičnim slabljenjem bubrežne funkcije.
Izvor: cafe.ba lifestyle
