Legenda da mačke imaju devet života stara je verovatno koliko i civilizacija i, uz male varijacije, prisutna u gotovo svim kulturama.
Tako u Nemačkoj, Grčkoj, Brazilu i u nekim zemljama španskog govornog područja kažu da mačke imaju sedam života, dok su u Turskoj i u arapskim zemljama izbrojali – šest.
Postoji i stara izreka koja objašnjava da mačka ima tri života da se igra, tri da skita i tri da ostane s gazdom.
O devet života pisao je i Šekspir u „Romeu i Juliji”. Naravno, jasno je, nažalost, da mačka nema zaista devet života. Ipak, koren ovog mita leži u činjenici da se mačka gotovo uvek dočeka na noge i da je zahvaljujući fantastičnoj spretnosti, refleksima i elastičnosti sposobna da se izvuče iz većine neprilika u koje upadne, ali i da izađe na kraj s naizgled daleko opasnijim protivnicima.
Zašto im je dodeljeno (najčešće) baš devet života nije poznato. Po nekima koreni mita leže u drevnom Egiptu. Drevni bog sunca Ra često je prikazivan kao mačka, a po legendi on je iz svog tela stvorio još osam vrhovnih bogova, te je predstavljao devet života u jednom. Po drugima, broj je možda stigao iz Kine, gde se devet smatra srećnim brojem.
