Neke žene žmure na neverstvo zbog dece, dok neke ne žele da se odreknu finansijske sigurnosti i statusa koji uživaju kao zakonite supruge.
Neverstvo je postalo redovan pratilac današnjih brakova, pa statistike pokazju da se u 5 od 6 brakova neverstvo dogodi barem jedanput, kao i da je ono razlog za razvod svakog četvrtog braka kod nas. Još jedan fenomen koji prati ovu neslavnu statistiku je i da veliki broj žena prećutno pristaje na to da njihovi muževi imaju ljubavnice. Neke, istina, svađom pokušavaju da se oslobode nepoželjnog trougla, druge trpe i – ćute uglavnom zbog dece, dok pojedine pristaju na činjenicu da postoji druga žena, ali ne žele da se odreknu svoje pozicije prve, uglavnom zbog finansijske sigurnosti, udobnog života, statusa koji uživaju kao zakonite supruge…
Takvih žena ima u svim društvenim slojevima, a zašto na to pristaju i da li je taj pristanak posledica karaktera ili drugih faktora, za naše čitaoce objašnjava Jasna Veljković, klinički psiholog i trener psihodrame, profesor na Fakultetu političkih nauka:
– Partnerski odnosi su u ozbiljnoj krizi zbog globalne krize međuljudskih odnosa. Oni najviše i trpe jer su i najosetljiviji. Stvaranje i negovanje dobrih partnerskih odnosa počinje još u krugu porodice sa roditeljima, odakle se model ponašanja preslikava u odnosima koje ostvarujemo kao zreli ljudi. U svetu u kojem živimo, ljudi imaju sve manje kapaciteta za negovanje bliskosti, smanjene sposobnosti da prepoznaju i da govore o intimnim stvarima, što posledično vodi u emocionalno siromaštvo.
Žmuri i ćuti!
Ono se prepoznaje po tome što je među partnerima sve manje prisutno davanje i primanje emocija, a sve više dominiraju odnosi bazirani na finansijama. Novac je postao glavno merilo uspeha, omogućava dobar stan, auto, brendiranu garderobu… Ko nije u stanju da prati nova merila vrednosti – ispada iz igre. U svemu tome, izuzetno važna duhovnost nestaje, umire. Sve to veoma loše utiče na sve, pa i na partnerske odnose. Komunikacije nema ili je loša zato što se u startu ne pravi dobar odabir partnera za zajednički život. Izbor se u velikoj meri bazira na tome koliko partner može da pruži u finansijskom smislu i koliko je uspešan na poslovnom planu. Neki brakovi liče na kupoprodajni ugovor, lišeni su emocija, pa nije ni čudo što se pojavljuje druga žena. U takvim brakovima bitne stvari se prećutkuju, neke, pa i prevara, inicijalno podrazumevaju. Žena koja je izabrala muškarca isključivo zbog materijalnog blagostanja, pristaje na kompromise, pa čak i na očigledno neverstvo.
– Postavljanje pitanja oko takvih delikatnih tema ruži naizgled skladan odnos i ostavlja loš utisak na osobe iz okruženja. Slika uspešnog i odanog partnera mora da se zadrži, zbog čega se među njima stvara prećutan dogovor u kome ona toleriše svako njegovo ponašanje, sva sumnjiva odsustva i izlete. Moralne vrednosti ovde su zaboravljene. Moral, istina, ne znači ljubav, ali predstavlja podršku šta neko može i sme da uradi, a šta ipak ne. U ponašanju partnera prisutna je potpuna bezobzirnost, pa čak i eksploatatorski odnos. I takvi odnosi, nažalost, nisu retkost. U njima je sve dopušteno, ali brak i etiketa oženjenog porodičnog čoveka nikako ne sme da se oskrnavi – objašnjava Jasna Veljković.
Emocionalna nezrelost
Na pitanje zašto žene pristaju na ponižavajući odnos partnera i otvoreno preljubništvo, naša sagovornica kaže:
– U osnovi takvog ponašanja leži strah. Neke žene se boje, nemaju dovoljno hrabrosti da budu samostalne. Bez svojih životnih saputnika nemaju moć, a ona im je tokom godina omogućila niz prednosti i povlastica. Pa zato, iako najčešće neispunjene, prazne i nesrećne, pristaju na paralelne veze svojih muževa. U razgovoru sa prijateljicama obično navlače masku srećne i ispunjene žene kojoj je sve dostupno. Finansijska bezbrižnost omogućava im udoban život i toga ne žele da se odreknu u korist neke druge žene. O etičnosti svega, izgleda da oboje najmanje razmišljaju. Žene koje pristaju na partnersko neverstvo uglavnom su emocionalne nezrele i pristaju na neverovatne stvari koje vređaju ličnost svakog razumnog bića. Uprkos svemu, za njih je nepodnošljiva pomisao da ostanu same i bez novca, bez statusa koji im “titula” supruge omogućava. Nažalost, ovakvi izgovori predstavljaju liniju manjeg otpora. Zaboravljaju da ukoliko sa partnerom nemaju otvorenu i iskrenu komunikaciju na bilo koju temu, ako seksualni odnos izostaje ili je premešten na neko drugo mesto, sve je u odnosu obesmišljeno. To vodi u prazan i nesrećan život. Ipak, postavlja se i pitanje prioriteta, pa svako bira ono što mu je najvažnije.
ŽENA JE IPAK PRVA
Uvreženo mišljenje da su muškarci neverni ukoliko imaju inferiorne partnerke koje pristaju na sve zarad opstanka u zajednici, ne stoji baš uvek.
Američki psiholog dr Stiv Stjuart Vilijams naglašava da se često u sličnoj poziciji nalaze pametne i uspešne žene. Iako se to od njih ne bi očekivalo, one u većini slučajeva biraju “katastrofalne partnere”, spremne da ih ponize kada god im se pruži prilika.
– Sa ovim problemom suočava se čitava generacija lepih, pametnih i uspešnih žena, naročito rođenih posle 1970. godine. One su ili u suzama ili same. Istraživanja pokazuju da više od 40 odsto obrazovanih pripadnica lepšeg pola živi samo. Pametne žene su, zapravo, opasnost za ego muškarca. U većini slučajeva muškarci ih izbegavaju upravo iz straha da će ih partnerke varati, pa biraju one koje su u odnosu na njih nižeg statusa, jer smatraju da mogu da ih kontrolišu. U prilog tome govori i mnoštvo primera gde se uspešni muškarci radije žene svojim sekretaricama nego koleginicama. A ukoliko kod kuće za životnu saputnicu imaju lepu, obrazovanu i uspešnu ženu, za ljubavnicu traže onu koja će ih bezrezervno pratiti i ispunjavati sve želje i zahteve. Međutim, uprkos takvom odnosu, tek zanemarljiv procenat ovakvih “alfa mužjaka” na kraju odluči da napusti porodično gnezdo – kaže dr Stjuart Vilijams.
