Da li lakše samcima ili devojkama u paru? Da li je skuplje uspešno održavati status “singl” devojke ili voditi porodičan život? Razgovarali smo sa nekoliko dama različitih iskustava i statusa.
Irena je mlada žena koja godinama živi sama. Na izmaku 30. ona je na bezbednom rastojanju od roditelja, u stanu za koji je podigla kredit.
“Nisam potpuno bez ičije pomoći. Tu su nedeljni ručkovi, doture moji uvek neku teglu, šerpu sa sarmama, suvarak. Ali, to nije ništa obavezno, mada mi veoma znači. Dok sam bila kod njih to je bila potpuna razbibriga. Radila sam i tada i trošila samo na svoje hirove, restorane. A opet nikad nisam imala višak para. Mogla sam da štedim da sam tako htela, a sada to ne mogu”, priča Irena za portal “Super žena” svoje iskustvo.
Pre ovog statusa isprobala je i život udvoje tako da su joj poznate obe strane medalje.
Kaže da samostalno plaća sve mesečne račune, ratu kredita za stan, ali i hranu, odeću, izlaske… Pošto je već sama onda to i koristi, pa je rado viđena gošća na mnogim gradskim dešavanjima.
Zbog prirode posla, neka joj spadaju i u radne obaveze, a svaka joj odnese po neku hiljadarku – ili za taksi, gorivo, obaveznu frizuru, neku novu krpicu.
“Nevezano od statusa sve žene sigurno vole da imaju doterane nokte, frizuru, da nemaju izrastak i ne osećaju se na miris iz kuhinje. Da nisam sama bilo bi mi lakše jer bismo račune delili na pola, ali bi neki troškovi sigurno bili veći. Na primer, za hranu. Ali dobro, to je sve realno za očekivati. Takođe, dosta je potrebno i za decu. Vidim svoje prijatelje kako žive”, priča ova mlada Beograđanka.
Ipak, kada se podvuku troškovi sa obe strane sve se svodi na politiku “Ko ne plati na mostu, plati na ćupriji”. To je najrealnije, njeno je mišljenje.
Njena vršnjakinja Marina je udata i ima dvoje dece.
I ona i muž su zaposleni. Kaže da sve apsolutno zavisi od primanja – da li je skuplji život u paru ili samački. Tu tešku dilemu ona nema. Veruje da je stvar trošenja individualna stvar, nije nepromenjiva kategorija, nekada vam dođe da trošite (ako imate), nekada ne.
“Moj muž ima platu iznad proseka, a ja ispod. Tako da smo negde u sredini. Nemamo kredit, ni dugove, a sa dvoje dece živimo lagodno. Ne bahato, samo bez pritiska”, kaže.
Priznaje i da su joj se prioriteti promenili promenom statusa. Sad kad poželi da se časti ne izlazi na piće, nego zove jednu Sanju da joj pomogne oko peglanja. To joj je najveće zadovoljstvo.
“Družimo se i izlazimo, ali danas mnogo ređe. U te svrhe trošim mnogo manje novca nego pre. Ali imam druge finansijske troškove, o kojima nisam ni sanjala. Tako da sam, čini mi se uvek na istom”, kaže naša sagovornica.
Tako da – bilo u statusu singl ili u paru, trošenje je uvek stvar afiniteta i dogovora. Uvek treba pametno rasporediti, a dozvoliti i da se desi po neki kiks, jer ni surova kontrola trošenja često nije dobra. Naime, kaiš kad se previše steže, na kraju može i da pukne.
