Da u Srpskoj ima i onih kojima ništa nije skupo, potvrđuju primeri građana koji, na primer, bez po muke pazare nekretnine ili automobile čija vrednost premašuje pola miliona KM ili se kreće ovo ove cifre.
Tako je cena najskupljeg kupljenog stana u RS lane iznosila čak 631.000 KM, dok je najskuplja prometovana kuća koštala 618.123 ili 4.344 KM po kvadratu. S druge strane, cena najskupljeg poslovnog prostora bila je 845.790, odnosno 6.173 KM po metru kvadratnom metru.
Kad je reč o automobilima, za deset najskupljih limuzina koje su za nepunu godinu uvezene u BiH, građani su iskeširali celih 3,1 miliona KM.
Najskuplji automobil sa uvoznim dadžbinama koštao je 450.000 KM, a reč je o „ferariju 488 spider F 142“. Na drugom mestu je „Tesla motors S 002“, koji je plaćen 362.000, dok se na trećoj poziciji najskupljih uvezenih limuzina našao „Mercedes-Maybach S 500, 4Matic“ koji je koštao nešto više od 330.000 KM.
Reč je o ciframa od kojih se većini stanovnika u trenu zavrti u glavi, s obzirom na činjenicu da s mukom popla preživljavaju od prvog do prvog, jedva uspevajući da plate račune i prehrane se.
Tu je, u prvom redu, skoro 125.000 nezaposlenih, te najmanje 15.000 onih koji dirinče za minimalac. Oko 25,5 odsto zaposlenih u Srpskoj mesecima, čak i po godinu ne primaju platu i ne uplaćuju im se doprinosi, dok se procenjuje da oko 80.000 ljudi radi na crno, većina za najnižu platu.
S druge strane, čak 70 odsto od ukupnog broja radnika u RS zarađuje iznos prosečne plate i ispod toga, čime taman mogu da podmire trošak prehrane za jednu četvoročlanu porodicu i da im ostanu cele 142 KM.
U nešto boljoj poziciji su oni koji mesečno zarađuju između 1.000 i 2.000 KM, a kojih je, prema podacima Poreske uprave RS, oko 52.870. Međutim, činjenica je da ni oni nisu u mogućnosti da za stanove, kuće i automobile izdvoje pomenute svote, bez da se kreditno zaduže, i to do guše i u narednih nekoliko decenija.
Činjenica je da ovaj luksuz sebi mogu da priušte samo oni koji mesečno zarađuju desetine hiljada KM, a kojih, ma koliko neverovatno zvučalo, ima i kod nas, ili preduzetnici koji za godinu dana u džep stave po skoro million KM.
Tako je najplaćeniji radnik po osnovu ličnih primanja tokom 2016. godine zaradio čak 919.715 KM, a reč je o bankaru čija satnica, praktično, iznosi 440 KM, što je više od vrednosti minimalca u RS. Rame uz rame sa njim je još jedan bankar sa godišnjom zaradom od 880.714 KM, što znači da je njegova mesečna plata u proseku iznosila preko 73.000 KM. Nikako ne može da se požali ni naftaš koji je pretprošle godine u džep stavio 299.537, kao ni najplaćeniji iz sektora proizvodnje obuće sa godišnjom platom od 285.368 KM. Oni su za godinu dana zaradili oko 350 prosečnih plata i čak 850 prosečnih penzija u RS.
Tane Peulić, potpredsednik Saveza sindikata RS za privredu, kaže da pomenuti podaci pokazuju kolika je socijalna raslojenost u Srpskoj na snazi.
– Činjenica je da se u RS davno izgubio srednji sloj. Imamo mali broj bogatih kojima ništa nije da iskeširaju pola miliona KM za stan ili auto, te armiju onih koji skromno žive ili jedva preživljavaju – kaže Peulić.
Velikim kuriozitetom smatra činjenicu da u Srpskoj ima ljudi koji za sat zarade svotu za koju radnik u prerađivačkoj industriji mora da radi ceo mesec.
– Realna prosečna plata u ovoj industrijskoj grana iznosi oko 500 KM, a nisu retki ni oni koji primaju manje. S druge strane, pojedinci mesečno zarađuju svote od kojih se običnom smrtniku sloši – ističe Peulić.
A njima se definitivno sloši i od zvaničnog podatka prema kojem je jedan Banjalučanin u 2016. od trgovine zaradio čak 6,8 miliona KM, čime se našao na prvom mestu liste deset srećnika sa najvećim primanjima u Srpskoj. Ovaj preduzetnik je, tako, mesečno u proseku zarađivao 566.500 KM, što znači da je jedna njegova dnevnica premašivala 1.550 KM, odnosno skoro dve prosečne plate?!
On je, praktično, za samo godinu dana u džep stavio svotu koja je ekvivalent 8.123 prosečne plate ili čak 20.000 prosečnih penzija.
U udruženjima potrošača ističu da kupovina ekstra skupih stanova, kuća ili limuzina nedvosmisleno potvrđuje da, uprkos krizi, za neke ljude nema zime.
– Dok oni i da ne trepnu-daju po pola miliona KM za neku nekretninu ili automobile, većina građana svakodnevno kalkuliše da li će kupiti 200 ili 300 grama mesa, gomilajući dug za režije, jer zbog malih plata često ne mogu da stignu sve troškove – ističu u ovim udruženjima.
Najsiromašniji u svetu
Jedno domaćinstvo u Srpskoj na hranu i piće mesečno u proseku troši 410 maraka, tako da tri njegova član dnevno na raspolaganju imaju svega 13,5 KM.
Nije teško izračunati da jedna porodica tokom meseca samo za ovaj izdatak potroši skoro pola prosečne plate, što je, kako objašnjavaju ekonomisti, nedvosmislen pokazatelj da nam je hrana skupa, a plate preniske. Zato ne čudi što smo
iz godine u godinu najgore rangirani kada je reč o poređenju standarda naših stanovnika i građana zemalja regiona, Evrope i sveta.
