Stare osobe odustaju od traženja socijalne pomoći, bez obzira što žive u nemaštini, jer zbog bolesti ne mogu sami da idu od šaltera do šaltera skupljajući papirologiju.
Kako pričaju u udruženju starih i nemoćnih „Ruka pomirenja“, upravo zbog komplikovane birokratije ne zna se stvarni broj ljudi u gradu kojima je neophodna mesečna novčana pomoć.
Ovo udruženje trenutno brine o stotinak ugroženih na području Banjaluke.
– To su sve stari ljudi, pretežno bolesni i nepokretni, koji žive daleko od centra grada i ne mogu dolaziti autobusom da traže svoja prava po institucijama. Ljudi sve gore i gore žive, ali previše je tih dokumenata kojima trebaju dokazati da nemaju od čega živeti, pa mnogi i odustaju, jer nemaju nikoga da to uradi za njih. Mi im sada razvozimo drva i šporete i kada možemo neko od članova prihvati se tog posla da ide tražiti rodni list i druge papire – govori Stojan Vuković, predsednik udruženja.
Kako pojašnjavaju u Centru za socijalni rad, za dobijanje novčane pomoći potrebno je priložiti: zahtev za ostvarivanje prava, fotokopiju lične karte, rodni list, izjavu o zajedničkom domaćinstvu, uverenje da nije korisnik prava iz PIO, podatke o prihodima i imovini i dokaz o (ne)mogućnosti izdržavanja od strane srodnika.
Novčana pomoć iznosi od 125 do 250 KM, u zavisnosti od broja članova domaćinstva.
Podsećaju da je prošle godine podneseno ukupno 112 ovih zahteva, te odobreno njih 87, a ove godine stiglo je 70 od kojih je polovina pozitivno rešena.
– Od 762 korisnika koji su prošle godine koristili pravo na novčanu pomoć 33 odsto su lica starija od 65 godina, bez porodičnog staranja – kaže Olivera Mastikosa iz Centra i naglašava da za korisnike koji ne mogu sami da pribave dokumentaciju, stručni radnici je traže službenim putem.
Službeni odgovor
Socijalni radnici nezvanično pričaju da se na službeni odgovor čeka duže od 15 dana, dok građani kada sami „ganjaju papirologiju“ mogu sve završiti za najduže dva dana.
Upućeni u socijalnu problematiku, sa kojima smo razgovarali, ističu da je ceo sistem restriktivno postavljen, jer građani sa više aspekata moraju dokazati stanje svoje socijalne potrebe: da imaju malo primanja koja im onemogućavaju da žive, da nemaju nikoga da sposobnog ih izdržava, ali i identitet i prebivalište i tek tada sistem reaguje.
– Problem je što kod nas ne postoji centralna baza podataka, kao u drugim zemljama, odakle bi službenicima „jednim klikom“ bile dostupne sve neophodne informacije o građanima. Bilo je pre nekoliko godina govora nadležnih o izradi jedinstvenog registra socijalnih davanja u Srpskoj, ali do danas bez pomaka – kažu upućeni.
Jednokratna pomoć
Centar za socijalni rad lani je imao 2.153 korisnika prava na jednokratnu novčanu pomoć.
– Razmotrili smo razloge za podnošenje zahteva za jednokratnu novčanu pomoć i vidimo da je najveći broj zahteva za osnovne životne namirnice, troškove lečenja, kombinovano troškove hrane i lečenja, dok su ostali razlozi u manjem broju, ali nisu zanemarljivi – kaže Mastikosa.
U ovoj godini, 1.528 korisnika podnelo je 2.644 zahteva za ovu pomoć. Za ostvarivanje ovog prava potrebno je prikupiti: fotokpiju lične karte, izjavu o zajdeničkom domaćinstvu, dokaz o materijalnom i radnom statusu za sve članove domaćinstva i medicinsku dokumentaciju.
