Od svih država bivše Jugoslavije i Evrope, BiH beleži najkatastrofalnije rezultate kad je reč o ekonomskom razvoju i kvalitetu života njenih građana.
I poslednja analiza Svetskog ekonomskog foruma pokazala je da ova država ima ubedljivo najgoru ekonomiju u Evropi, a kao glavni problem označeni su neefikasna državna birokratija, korupcija, visoke poreske stope, politička nestabilnost.
Švajcarska je već nekoliko godina zaredom na prvom mestu sa ocenom 5,86, dok se BiH našla na 103. poziciji sa rezultatom 3,87, tek nešto malo ispred ratom uništenog Jemena, te Mozambika i Čada.
Iz Direkcije za ekonomsko planiranje BiH pre nekoliko dana su saopštili da BiH, prema Globalnom indeksu konkurentnosti za 2016/2017, za razliku od prethodnih godina, nije zabeležila znatne promene u svom rangiranju, te da je dospela na 107. mesto od 138 zemalja.
– Poslovno okruženje u BiH je i dalje opterećeno brojnim administrativnim preprekama, a tržište je fragmentisano usled različitih pravila, zbog čega se ne može postići stvarna sloboda kretanja robe i usluga. Niska konkurentnost BiH ekonomije ima korene u niskom obuhvatu obrazovanjem i obrazovnom sistemu koji ne priprema adekvatno kadrove za moderno tržište rada. U prošloj godini, svega deset odsto radno sposobnog stanovništva imalo je više ili visoko obrazovanje – saopštili su iz ove direkcije.
U Savetu stranih investitora BiH naglašavaju da bi celokupna ekonomska politika države trebala bi biti usmerena na razvoj proizvodnje i podsticanje izvoza.
Treba rasteretiti privredu i povećati efikasnost administracije, uz konkretnije i odlučnije mere za poboljšanje poslovnog ambijenta i privlačenje investitora.
– BiH, kao i bilo koja druga država koja za cilj ima privlačenje stranog kapitala, mora prethodno da stvori povoljnu investicionu klimu. A preduslovi za unapređenje poslovne klime su stabilan politički i pravni sistem. Privlačenje stranih investitora mora da prati dosledno sprovođenje započetih reformi u zemlji, kako bismo te iste investitore i zadržali, nakon što ih jednom pozovemo i privučemo da investiraju u našu zemlju – kaže izvršna direktorka ovog saveta Sanja Miovčić.
Da nam to slabo polazi za rukom, potvrđuju statistike o prilično niskom novou stranih investicija. Za razliku od ove godine, kada je njihov iznos u blagom porastu, u ranijem periodu ulaganja u BiH bila su na zabrinjavajuće niskom nivou.
Naime, lane su u BiH investirana 504 miliona KM, što je skoro pet puta manje od iznosa koji su građani BiH koji žive u inostranstvu poslali rođacima.
Da nije ovih para, mnogi građani bi bili i gladni i žedni, jer preživljavaju upravo zahvaljujući pomoći rodbine iz inostranstva.
Analize nevladinog sektora pokazuju da je oko 70 odsto građana u zoni siromaštva, od čega trećina nema ni za golu egzistenciju, dok oko 30.000 ljudi u BiH preživljava zahvaljujući jednom obroku iz javne kuhinje.
Zato ne čudi što smo na samom začelju listi koje su rezultat istraživanja kvalitetu života u zemljama Evrope i sveta.
Prema poslednjem smo zauzeli 69. mesto, dok se Slovenija našla na 20, Hrvatska 33, Srbija 47, Crna Gora 55, a Makedonija na 57. poziciji.
Po korupciji “najbolji”
Korupcija u BiH dnevno, prema procenama, proguta više od četiri miliona KM. Brojač korupcije nevladine organizacije “Account” pokazuje da se svake sekunde u BiH, na razne oblike podmićivanja, izgubi 47 KM. To, praktično, znači da korupcija godišnje odnese skoro 1,5 milijardi KM.
Korupcija u BiH veća je nego u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, a situacija je jedino gora na samoproglašenom Kosovu, a stručnjaci upozoravaju da bez ozbiljne borbe sa ovom pojavom, ne možemo da računamo na ekonomski napredak.
