Đorđu Bojaniću iz sela Pridvorci kod Trebinja mogu da pozavide i mnogo stariji poljoprivrednici jer sa svojih 12 godina obrađuje preko pet dunuma zemlje, a radi sve od oranja do branja.
Poslednje letne dane provodi u vinogradu, gde je sazrelo grožđe, a pred njim je berba 300 loza. Ovaj vredni dečak već je preorao i deo njive za ozime kulture.
– Vozim frezu, traktor i znam sve operacije na traktoru. Vadim krtolu, okopavam, zalevam, berem, prskam voće i vinograd. Sve što treba radim – priča Đorđe.
Kao malog dečaka interesovalo ga je šta njegov otac radi u njivi, a četiri poslednje godine radi sve sam uz, kako reče, malu pomoć roditelja koji nadgledaju.
Traktor je naučio da vozi pre pet godina, gledajući kako to radi njegov otac, a i sve ostalo je sam učio.
– Rodi svake godine dobro. Ova godina je bila sušna, ali imamo vodu pa zalevamo, tako da sam zadovoljan – skromno ocenjuje svoj rad.
Njegov radni dan nekada traje i po 15 sati, a leti započinje sa prvim svitanjem.
– Ustajem rano da bih sve stigao. Letos je malo smetala vrućina, pa sam morao praviti pauze, ali sam stizao – kaže Đorđe. Priznaje da najviše voli raditi oko voća i da planira svake godine saditi nove voćke.
– Dobro rode, a nema previše posla. Ove godine smo posadili 20 stabala smokava, 15 trešanja, tri kruške, šest šljiva, a od ranije imamo 90 stabala višnje i nešto trešanja – ističe on.
Kad zatreba Đorđe se uhvati i trimera i kosi travu, „da se njiva ne zapusti“.
Odličan je učenik osmog razreda osnovne škole, a osim što je uspešan poljoprivrednik dobar je i u pekarskom zanatu.
– Moji roditelji su pre šest godina otvorili pekaru. Tamo pomažem i naučio sam sve operacije od zamesa i obrade testa do pečenja – priča ovaj dečak.
Kaže da je od prvog dana bio u pekari, ali u poljoprivrednoj sezoni manje, jer prvo mora završiti obaveze u polju.
– Kad je hladno i loše vreme više sam u pekari. Tada više i učim, jer to je vreme kontrlonih i dobijanja ocena. Više volim raditi, ali škola je obavezna. Uklopim sve i dobro mi ide – navodi Đorđe.
On se već opredelio za životni poziv. Kaže biće pekar, a poljoprivreda će mu biti sporedno zanimanje, kao i njegovim roditeljima.
Draža motika od igrica
Đorđe priznaje da kad zahladi i počnu kiše ima malo više vremena i za društvene mreže, igrice i sve drugo što zanima njegove vršnjake koji nisu verovali da će mu draža biti motika i oklagija od računara.
– U početku su govorili da će me to proći za nekoliko dana, jer su mislili da je to samo neki moj fazon, ali su posle navikli i shvatili da je to stvarno želja – objašnjava ovaj vredni dečak u čije sposobnosti više niko ne sumnja.
