Prosečne plate u Republici Srpskoj veće su jedino od zarada u Srbiji, i to za 10 evra, dok su manje od primanja u FBiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj.
Tako je poslednja isplaćena prosečna neto plata u ovoj godini u Srpskoj iznosila 424 evra, u Srbiji 414 evra, dok je u FBiH bila 440, zatim u Crnoj Gori 505 i u Hrvatskoj 797 evra.
Primera radi, prosvetar u Srpskoj ima za 320 evra manju platu od kolege iz Hrvatske, a za 67 evra veću od prosvetara u Srbiji. Plata trgovaca je oko 300 i nešto evra svugde osim u Hrvatskoj koja u toj oblasti plaća radnike oko 700 evra mesečno.
U Hrvatskoj, koja je jedina članica Evropske unije u ovom našem mini istraživanju, nema tako velikih razlika u platama između zaposlenih u privredi i u državnom aparatu. S druge strane, te razlike su značajne u oba entiteta BiH.
Što se tiče Srbije, plate u tamošnjoj privredi su veće nego kod nas, dok su primanja njihovih budžetlija – u javnoj upravi, prosveti i obrazovanju, manja nego u Srpskoj.
Glomazni državni aparat
Ekonomista Predrag Duduković ističe da poslodavci iz realnog sektora u Srpskoj godinama ukazuju na to da privreda ne može da finansira glomazni državni aparat gde su, osim prevelikog broja zaposlenih, plate puno veće u odnosu na privredu.
– Sve to u suštini finanisra realni sektor. Radnik u privredi mora da zaradi za visoke plate u javnoj upravi, za sebe i još da puni fondove za penzionere i sve druge članove društva. U ovakvom poslovnom ambijentu to postaje sve teže – ističe Duduković.
Naglašava da treba da pratimo trend u Srbiji koja radi na suzbijanju prekomernog zapošljavanja u državnim organima i usklađivanju plata u javnom i privatnom sektoru.
– Što se tiče Hrvatske, ona nema najniža primanja u EU jer su plate manje u Rumuniji i Bugarskoj, ali je Hrvatska ipak daleko od BiH. Istina je da su kod njih troškovi života veći, ali ne puno veći od prosečnih plata, što znači da je standard bolji nego kod nas – kaže Duduković.
Kupovna moć
Kupovna moć stanovništva BiH je dvostruko manja od proseka Evropske unije.
Podaci za 2016. godinu pokazuju da je u BiH stvarna individualna potrošnja iskazana paritetom kupovne moći bila 59 odsto niža od proseka EU. Isti omjer imala je Makedonija, dok je niži nivo potrošnje po stanovniku zabeležen samo u Albaniji, koja je dostigla tek 39 odsto proseka EU.
Ni drugi pokazatelj, bruto domaći proizvod po stanovniku meren paritetom kupovne moći, nije povoljniji za BiH; po njemu se nalazi 69 odsto ispod proseka EU, što je za nijansu bolje od Albanije, ali i lošije od Makedonije.
Hrana, piće, odeća i obuća su jeftiniji u BiH 34 odsto od evropskog proseka. Najniže cene hrane su u Makedoniji, a najviše u Švajcarskoj. Istraživanje pokazuje da je odeća u BiH samo za nijansu jeftinija nego u Nemačkoj i Sloveniji, a čak je skuplja nego u Velikoj Britaniji i Španiji.
