Strani uticaji te nesposobne i korumpirane domaće političke elite glavni su krivci za nestabilnu situaciju i podele koje vladaju u gotovo svim državama nastalim raspadom SFRJ.
Neprestane tenzije u postdejtonskoj BiH, zategnuti odnosi između Srbije i Hrvatske, Hrvatske i BiH, granični spor Zagreba i Ljubljane, tenzije između Beograda i Prištine, ugrožena prava Srba u Crnoj Gori, kao i nedavni pokušaj državnog udara u Makedoniji brojni analitičari objašnjavaju nikad do kraja raščišćenim odnosima između nekada „bratskih“ jugoslovenskih naroda i republika.
Kad se tome, kako kažu, doda nesumnjiv uticaj stranog faktora i borba najvećih svetskih sila za uticaj na ovom prostoru, te tradicionalna nesposobnost i korumpiranost domaćih političara, dobije se prilično jasna slika o tome kome odgovaraju podele i sukobi na Balkanu.
Lična korist
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić za „EuroBlic“ kaže da stalne tenzije u ovom delu Evrope pre svega odgovaraju onima koji izvlače ličnu korist iz takvih sukoba.
– Nekadašnji trećerazredni političari i razni marginalci ovde su zahvaljujujući ratu postali politička i finansijska elita. Upravo takvima odgovaraju stalne tenzije i konflikti, pošto u normalnim okolnostima nikad ne bi mogli ni da sanjaju da imaju sve ovo što danas uživaju. Možete li uopšte da zamislite da takvi likovi mogu da pokažu bilo kakav kvalitet i rezultate u ekonomiji ili bilo kojoj drugoj društveno korisnoj oblasti. Oni jedino uspešno plivaju u demagogiji, stalnom izazivanju svađa i traženju unutrašnjih i spoljnih neprijatelja – kaže Janjić.
Dodaje da pored korumpiranih i nesposobnih političara kao uzročnike stalnih tenzija na Balkanu, ipak, ne treba zanemariti ni određene spoljne faktore, kojima, kako kaže, odgovara politička i svaka druga vrsta nestabilnosti kako bi lakše ostvarivali svoje interese.
– Čini se da je do pogoršanja ukupnih odnosa na Balkanu došlo nakon eskalacije sukoba u Siriji i borbe za premoć u tom delu sveta između Rusije i SAD. S obzirom da smo svedoci ozbiljne prekompozicije uloga u svetskoj politici – a Balkan je oduvek bio jedna od najkritičnijih bezbednosnih tačaka – sada vidimo da svi žele da pokažu kako ovde imaju svoje interese i uticaj. Od SAD i Rusije, pa sve do Turske i Nemačke – kaže Janjić.
Podela granica
Izvršni direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković smatra da ogromnu ulogu u sadašnjim podelama i sukobima na Balkanu ima ono što on naziva „neprirodnom podelom granica“ između zemlja nastalih raspadom Jugoslavije. Proroković za to direktno optužuje komunističke vlasti bivše države.
– Naravno da postoje podele i sukobi među novonastalim državama koje još nisu rešile svoja nacionalna pitanja. Komunisti su granice na Balkanu crtali po nekim samo njima poznatim merilima, ne poštujući nacionalne sastave u tadašnjim republikama. Mnoga nacionalna pitanja i dalje su ostala nerešena, tako da su podele ostale kao nasledstvo bivšeg režima – smatra Proroković.
Istorijsko nasleđe
Politički analitičar Radomir Nešković tvrdi da uzroke stalnih podela na Balkanu ne treba tražiti spolja. On smatra da je breme istorijskog nasleđa i brojnih sukoba na ovim prostorima preteško za sadašnju generaciju ovdašnjih političara.
– Na ovom prostoru oduvek su se sukobljavali različiti interesi, religije, civilizacije. Osim toga, ne treba zaboraviti da su ovdašnji političari, izuzev retkih izuzetaka, gotovo po pravilu pokazivali nedostatak vizije. Stranom faktoru se u celoj toj priči daje preveliki značaj – kaže Nešković.
