Skromne i nestabilne zarade i još skromnije penzije, te poskupljenje osnovnih životnih namirnica, ukazuju da će mnogi teško prezimiti.
Da li će predstojeća zima biti oštra i hladna kao prošla, blaga kao pretprošla, ili će nas opet zatrpati sneg, kao 2012. godine, za sada ne znaju ni meteorolozi. Za takve prognoze tri meseca pre zime još je prerano, tvrdi meteorolog Igor Kovačić.
Izvesno je, međutim, da će zima biti teška za – preživljavanje. Pojedini ekonomisti i lideri potrošačkih udruženja ocenjuju da bi ona, zbog poskupljenja osnovnih životnih namirnica, malih penzija i nestabilnih zarada, mogla biti jedna od najtežih od okonačanja rata 1995.
Poskupljenja pitanje dana
Stitistika je neumoljiva. Zbog sušne godine propalo je oko 50, u nekim krajevima RS i do 80 odsto letine, svedoči analiza Ministarstva poljoprivrede RS. Voće i povrće je već poskupelo do 50 odsto, a kako se zima bliži biće sve skuplje.
Poskupljenje brašna samo je pitanje dana, a iduće zime, procenjuju mlinari i pekari, vreća brašna od 25 kilograma, koja je mnogim porodicama sa minimalnim prihodima osnova ishrane, neće se moći kupiti bez 20 KM. Poskupljuje još jedna namirnica za široke narodne mase, krompir, koji će već s jeseni koštati 1,5 KM za kilogram, a kad zazimi i više.
Paprike, kupus, paradajz, luk i drugo povrće potrebno za zimnicu takođe je znatno skuplje nego lani, tako da vreća kupusa od 12 do 13 kilograma već košta 7 do 9 maraka, a kada stigne kasni „varaždinac“ biće još skuplji.
Tanki novčanici
I iskusne domaćice, koje svake jeseni prave zimnicu, da bi porodici obezbedile kvalitetnu a relativnu jeftinu hranu tokom zime, sve češće odustaju od ovog poduhvata, ili broj tegli na policama svode na minimum.
– Radim na pijaci godinama i nikad u ovo doba godine nisam imala manji promet i manje mušterija. Najčešće dolaze penzioneri, koji imaju vremena i znaju šta je dobro, ali su im novčanici tanki, pa kupuju na komad ili kilogram – kaže prodavačica voća i povrća iz Lijevča.
Prometom nije zadovoljna ni Milena Arabadžić, koja još od devedesetih godina prodaje domaću piletinu.
– Piletina je najjeftinije meso, ali uzalud kad ljudi nemaju para, pa retko ko kupi celo pile ili kilogram filea. Uglavnom se drže najjeftinijih pilećih leđa, od kojih prave supe i čorbe. Videćemo kako će biti na zimu, ali nisam baš optimista – kaže Milena.
I penzioneri stežu kaiš
Ni prosečna plata u RS od 830 KM, koja je, prizanju i statističari, realno manja od prošlogodišnje, ne može da obezbediti pristojan život, iako većina od oko 260.000 radnika o njoj može samo da sanja.
Kako radnička klasa preživljava sa oko 400 KM minimalca, od čega treba platiti režije, ogrev, kupiti deci knjige i obuću i kako kraj s krajem krpe nezaposleni, kojih u RS ima skoro 140.000, teško je odgonetnuti.
Leti je lakše, jer ima sezonskih poslova, deca ne idu u školu, a troškovi života su manji, ali zima zahteva skuplju obuću i odeću, ogrev, jaču hranu, veće izdatke za lekove.
Ni većina od oko 259.000 penzionera, iako su među retkima koji imaju stabilne prihode, ne mogu spokojno čekati zimu. S prosečnom penzijom od 340 KM teško je preživeti mesec, a sa penzionerskim minimalcem od 174 KM još teže.
– Svaki mesec ostavim na stranu 40 do 50 KM kako bih skupila za drva. Kad još kupim vreću brašna, malo deterdženta i litar ulja, ode mi skoro pola penzije. Sreća pa sam zdrava, ne trošim za lekove, a ni za povrće, sve uzgajim u bašti pored kuće – kaže Zorka Spasojević, koja prima najnižu penziju.
Za drva mora biti
Prodavci drva svedoče da, uprkos tome što je i ogrev ove jeseni skuplji nego lane i košta od 65 do 80 KM za metar, a najesen će biti još skuplji, potražnja za drvima nije smanjena. To ne svedoči o blagostanju, nego o kalkulacijama na temu kako prezimiti sa što manje gubitaka.
– Ljudi koji su se ranije grejali na pelet, ili čak na struju, odustaju, jer im je to skupo i nesigurno, pa se vraćaju na stara dobra drva. Verovatno se nečeg i odriču da bi mogli nabaviti ogrev, za koji, ipak, para mora biti – kaže dugogodišnji prodavac drva iz Laktaša.
