Priča o ekonomskom napretku koju domaći političari sve češće potežu, samo je dolevanje ulja na vatru građanima koji nikad nisu gore živeli.
Dok mnoge nezaposlene i penzionere u životu održava besplatan obrok iz javne kuhinje ili kora hleba iz nekog kontejnera, vlastodršci se, naime, na sva usta hvališu o rastu industrijske proizvodnje, izvoza ili BDP.
Tako je, pored činjenice da je više od polovine građana duboko zagazilo u siromaštvo, pre nekoliko dana u prvi plan izbila vest da je u BiH – doduše u iznosu od par procenata – nastavljen trend rasta industrijske proizvodnje.
U hvalisanju ništa manje grlati nisu ni političari iz Srpske, koji se prse da je industrijska proizvodnja za šest meseci ove godine veća za 4,1 odsto nego u istom periodu 2016. Pored toga, kako je nedavno izjavio ministar industrije Petar Đokić, već smo ostvarili rast BDP od 2,2 odsto.
– Ako ovaj trend bude nastavljen do kraja godine, procenjujemo da će rast biti veći od tri odsto – samouvereno je poručio Đokić.
Veliko ništa
Ekonomisti, međutim, objašnjavaju da je sve ispod deset odsto ekonomskog rasta – jedno veliko ništa!
Ekonomista Zoran Pavlović kaže da se političari trude da pričama o privrednom napretku našminkaju realni život, pogotovo što oni sami njime nisu opterećeni.
– Iz svojih luksuznih auta ne vide kako ljudi zaista žive. Jednostavno žele da pažnju skrenu sa siromaštva u kojem tavori veliki broj ljudi, ulivajući im lažnu nadu da će biti bolje. Tako kupuju socijalni mir, jer su svesni da je narod ogorčen. S druge strane, ekonomski napredak od tri odsto nije ništa. Takođe, analize međunarodnih institucija pokazuju da smo iz godine u godinu u pogledu ekonomskog razvoja i standarda građana među najgorima – ističe Pavlović.
Ne treba mnogo mudrosti ili analiziranja pa da se vidi da mnogi ljudi u RS jedva mogu da se prehrane. S jedne strane je armija od skoro 125.000 nezaposlenih, sa više nego slabom šansom za skoro zaposlenje. S druge strane, zaposleni u čak osam delatnosti ne mogu da zarade ni za trošak za hranu iz sindikalne potrošačke korpe, koji iznosi 690 KM.
Hrana postala luksuz
Ispod ove cifre, naime, zarađuje skoro 95.000 radnika u RS, što znači da više od trećine ukupne radne snage mora da se odriče namirnica koje se u civilizovanim društvima ne smatraju luksuzom.
O standardu penzionera suvišno je i govoriti, s obzirom na činjenicu da njihov prosek penzija iznosi 340 KM, čime mogu da se snabdeju lekovima, plate režije i kupe dovoljno brašna i makarona.
Zato ne čudi što posebno penzionerima uši bode priča o ekonomskom napretku.
– Još će ispasti da tako ubrzano napredujemo, da ćemo uskoro moći da se hranimo u restoranima, a ne u javnim kuhinjama ili na kontejnerima. Bolje bi im bilo da ćute, nego što se hvale navodnim ekonomskim napretkom, od kojega obični narod nije video ni mrvice dobra. Nezadovoljstvo penzionera je dostiglo tačku usijanja, tako da su za nas bajke o takozvanoj ekonomskoj renesansi samo dolevanje ulja na vatru – kaže član banjalučkog Udruženja penzionera Nenad Ratković.
Standard radnika pada
Sindikalci takođe ističu da rast ekonomskih pokazatelja ništa ne znači za radničku klasu.
– Poboljšanje ekonomskih parametara uslovilo je samo porast najniže zarade, dok iznos prosečne plate stagnira. S druge strane, prosečna plata je 2010. pokrivala 48, a sada 44 odsto potrošačke korpe, što je pokazatelj da životni standard radnika pada. Kada bi plate porasle bila bi veća kupovna moć, a porasla bi i industrijska proizvodnja i BDP – ističu u Savezu sindikata RS.
