Banjalučani i Trebinjci jedu najskuplju hranu, oblače najskuplju garderobu i najviše novca izdvajaju za svakodnevne potrebe. Isti artikli, u istim marketima, u različitim gradovima različito koštaju.
Mesečna kupovina za koju je u ovim gradovima potrebno izdvojiti 100, samo nekoliko kilometara dalje košta 80 maraka. Iz tog razloga ne čudi što oni, koji su u mogućnosti, u kupovinu odlaze u druga mesta.
– Živimo u Banjaluci, ali većinu stvari kupujemo u Prijedoru, Tesliću ili Jelahu. Pritom ne računamo troškove goriva, jer u ova mesta često idemo zbog drugih obaveza. Na ovaj način, za četvoročlanu porodicu, mesečno uštedimo i stotinu maraka. Kada se radi o većim kupovinama, na primer spremanje dece za školu, može se reći da se uštedi i do 200 maraka – navodi jedna Banjalučanka i dodaje da su u ovim opštinama čak i duplo jeftinije zdravstvene, frizerske i automehaničarske usluge.
Ako je suditi po podacima Udruženje građana „Oaza“ iz Trebinja, ovaj grad je najskuplji u RS.
– U Trebinju je sve skupo. Čak i nekoliko marketa koji se računaju kao najjeftinija mesta za kupovinu, imaju veće cene u odnosu na druge gradove u kojima imaju poslovnice. Zato ne čudi što većina Trebinjaca ide u kupovinu u Mostar – rekla je Nedeljka Ilijić, izvršna direktorka „Oaze“.
Ona kaže da su obično za razlike u cenama „odgovorni“ troškovi prevoza.
– Smatramo da razlika u cenama zavisi isključivo od marže koju poslodavci uzimaju. Pre rata se znalo kolika maksimalno može biti marža, i nije bilo tolike razlike. Sada je ova oblast slobodna, tako da su i razlike drastične – navodi Ilijićeva.
Ona kaže da je Trebinje specifično po tome što se nalazi na tromeđi, pa često iz Hrvatske i Crne Gore ljudi dolaze da kupuju, jer ono što kod njih košta jedan evro, kod nas je marka.
– I zbog toga su cene veće. Trgovci žele da zarade što više, pa maksimalno podižu cene. Nedavno smo imali situaciju da se Trebinjci žale na previsoke cene mesa, koje su Hrvatima i Crnogorcima bile itekako prihvatljive – kaže ona.
Kako navodi, bez obzira o kojim gradovima u RS se radi, ispostavlja se da je kupovina u Federaciji najjeftinija, pogotovo kada se radi o mesu i garderobi.
Poređenja radi, prosečna cena junetine s kostima u julu u RS bila je 8.55 maraka. U banjalučkim i hercegovačkim mesnicama ova vrsta mesa teško se može naći ispod 10 KM, dok u Prijedoru i Doboju oni koji kupuju u vreme akcije, meso mogu da pazare za osam maraka. Određene vrste mesa u mesnicama u Federaciji su i do četiri marke povoljnije. Slično je i sa šećerom, gde je razlika do 20 feninga, ili mlekom, uljem i brašnom.
U udruženjima potrošača kažu i da je za više cene hrane u Banjaluci „kriv“ veliki broj institucija Srpske u kojima su plate i najveće.
Platežna moć potrošača u Banjaluci je najveća, jer je tu koncentrisana najveća količina novca. Upravo zbog toga tražnja za proizvodima je najveća u Banjaluci, pa su zbog toga trgovci i istakli daleko veće cene u odnosu na druge gradove.
Ista marka odeće tri puta jeftinija
Posebno izražene razlike u cenama su u obući i odeći. U nekim većim tržnim centrima neke vrste odeće i obuće mogu se naći po ceni od pet do 10 maraka, dok u Banjaluci, bilo gde da se kupuje, ista takva roba nije jeftinija od 15 maraka.
– Majice po dve marke, patike po osam, pantalone do 10 maraka. Iako većina smatra da je presudan kvalitet, dešavalo se da ista marka odeće, samo kada se izađe iz Banjaluke, košta i do tri puta manje – kaže Banjalučanka.
