Dok ministri u Vladi Republike Srpske kupuju nove službene automobile, skuplje i od 100.000 KM, oni koji im pune budžet voze upola jeftinija auta ili ih uopšte nemaju.
Najistaknutiji poslodavci u Srpskoj, koji zapošljavaju po nekoliko stotina radnika, na službeni put idu automobilima čija je vrednost uglavnom do 50.000 KM. Mada je većina njih u prilici da pazari daleko skuplje vozilo, to im ne pada na pamet, a ministre koji rade suprotno pojedini privatni preduzetnici otvoreno nazivaju – parazitima.
„EuroBlic“ je kontaktirao poslodavce koji se „bore“ na tržištu, izbegavajući one koji su „bliski“ sa vlašću i dobijaju javne radove (novac iz budžeta) pod sumnjivim okolnostima.
Najskromniji u anketi „EuroBlica“ je direktor banjalučke „Vitaminke“ Žarko Mikić, koji ima službeni „audi A6“ proizveden 2002. Kaže da ga redovno servisiraju i da ga u dogledno vreme neće menjati.
Privredi na grbači
Po njegovom mišljenju, administracija treba da vozi auta tipa „fiat“ ili „pežo 307“ i „pežo 207“, koji manje troše, a bezbedni su.
– Još veći problem je taj što svaki rukovodilac ima službeni auto i vozača. To treba redukovati. Do sada su trebali da shvate da to privreda ne može da isfinansira. Zbog svega toga ih doživljavamo kao parazite – ocenjuje Mikić.
Radovan Pazurević, direktor preduzeća „Sanino“ Derventa, nema ni službeno auto ni vozača, a za posao koristi vlastiti, kako kaže, „dobar mercedes 350“, star pet-šest godina.
– Servisiram ga novcem iz svog džepa, a firma mi plaća gorivo za službena putovanja – navodi Pazurević, koji zapošljava 870 ljudi.
Kaže kako je pročitao analizu da nemačka administracija ima manje službenih automobila od adminsitracije u BiH, te da je čuo da se i nemačka kancelarka Angela Merkel nije mogla načuditi toj činjenici.
Staro za novo
Dragutin Škrebić, vlasnik i direktor firme „Škrebić company“ Teslić i predsednik Unije udruženja poslodavaca, ima službeni „pasat“ star tri godine.
– Politika firme je da svake četiri godine menjamo staro za novo. Pasat je koštao oko 53.000 KM i to je najviše što dajemo za službeno vozilo. Sve preko toga ne bi bilo korektno u odnosu na plate radnika – ističe Škrebić.
Smatra da predsednik Srpske i premijer treba da imaju „jači“ automobil, ali pita zbog čega ministri kupuju auta od 100.000 KM i više.
– Škoda oktavija srednja klasa je maksimalno što ministri treba da imaju u voznom parku – ocenjuje Škrebić.
Vlasnik i direktor firme „Krajina Klas“ Saša Trivić kaže da ima službeni kombi „mercedes“, koji je star pet godina, i da nema vozača.
– Izuzev predsednika i premijera, ministri, po mom mišljenju, ne treba da imaju auto skuplji od 60.000 maraka – kaže Trivić.
Istovremeno, vlasnik i direktor kompanije „Knežević entering“ iz Trna kod Laktaša Marko Knežević vozi službeni „sitroen C4 pikaso“ od 44.000 KM, star šest meseci.
– Svake četiri godine možemo da menjamo staro za novo do 50.000 maraka. Bezobrazluk ministara je da nabavljaju novcem poreskih obveznika automobile od 100.000 maraka – kaže Knežević.
Održavan redovno, a stao usred Beograda
Međutim, tako ne misle oni od kojih se očekuje da paze na svaku marku u budžetu. Premijerka Željka Cvijanović kaže da će svi automobili kupljeni pre 2010. biti zamenjeni novim.
– Ne treba banalizovati priču kako je neki ministar ili predsednik Vlade kupio auto, a da se pri tome izostavi da se predsednik Vlade vozio u autu starom deset godina, da je treći predsednik koji se vozio u tom autu i da mu se taj auto nije mogao pokrenuti usred Beograda – izjavila je Cvijanovićeva.
Rečeno – učinjeno. Ministarstvo trgovine i turizma kupilo je automobil za 114.262 marke s PDV, a Ministarstvo prosvete „audija“ od 113.000 KM.
Pre toga, tačnije u martu, Generalni sekretarijat Vlade RS potpisao je ugovor vredan 366.909 s porezom za nabavku službenih vozila sa firmom „Brčko – gas“. Reč je o dileru vozila „vw“ „audi“ u BiH, a vlasnik je Đorđa Kojić, funkcioner SNSD u Distriktu Brčko. Nezvanično, kupljene su limuzine za potrebe premijerke Cvijanović i njene pratnje.
Takođe, Ministarstvo uprave i lokalne samouprave kupuje auto za 75.465 KM s uračunatim PDV. Mora da bude isključivo dizel crne boje, s automatskim menjačem, ekološke norme evro šest, čiji je motor minimalne snage 130 kilovata, a zapremina sme da bude najviše 2.000 „kubika“.
Kome trebaju sportska sedišta?
U 2017. resor uprave kupio je još jedno vozilo od 40.000 KM, a početkom godine se sa tri „pežoa“ ponovilo Ministarstvo finansija RS, plativši ih 120.000 KM.
Uglavnom se radi o automobilima vrhunskog paketa opreme, koja njihovu vrednost drastično uvećava.
Konsultant CCI Željko Ninković smatra da se ministri vode porivom moći, odnosno da se kupovinom skupih limuzina žele predstaviti što moćnijim u sredinama odakle dolaze.
Smatra da je normalno da najvažniji funkcioneri u RS kao što su predsednik, premijer, predsednik NSRS, pa i ministri policije i finansija, imaju na raspolaganju skupa kola. Međutim, ostalima to treba zabraniti.
– Nije problem da zamene stara auta novim, već što su automobili skupi. Šta predstavljaju sportska sedišta u automobilu nekog ministra? U Srpskoj je prosečna starost auta 18 godina. Ako je tačno da su automobili stari deset godina nebezbedni za političare, onda neko žestoko mora da kazni ljude koji rade na tehničkim pregledima jer dozvoljavaju da 95 odsto vozila na ulicama bude neispravno – kaže Ninković za „EuroBlic“.
Službena kao privatna
Glavna služba za reviziju RS upozorila je da se Vlada i njene institucije nedomaćinski odnose prema službenim automobilma.
Poslednja revizija rađena je za 2014. i 2015. i tada je rečeno da su vozila korišteni u privatne svrhe, van radnog vremena, potrošnja je nerealno porikazivana, kontrola upotrebe vozila gotovo da ne postoji i niko nije kažnjen za propuste.
– Teško je dokazati da se vozila zloupotrebljavaju, ali je to očigledno. Količina novca koja se izdvaja za njihovo održavanje govori više od bilo koje izjave – kaže Željko Ninković.
