Za formiranje diplomatske akademije BiH potrebno je ispuniti tri uslova, smatraju u Savetu ministara BiH.
U odgovoru na inicijativu poslanika Nezavisnog bloka u PS BiH, Senada Šešića, navodi se da Ministarstvo spoljnih poslova u dugoročnoj viziji planira uspostavu akademije. Međutim, prvi korak ka tome jeste usvajanje zakona o spoljnim poslovima BiH, koji bi dao insitucionalni okvir za formiranje diplomatske akademije, kao nezavisnog tela. Osim toga, potrebno je više novca.
– Uslov jeste prelazak sa održivog na razvojni budžet BiH, koji će omogućiti nesmetano finansiranje akademije. I poslednje, a ne manje važno, potpisivanje memoranduma o saradnji Saveta ministara BiH ili Ministarstva spoljnih poslova sa univerzitetima u BiH, koji bi trebalo da omogući nesmetanu akadensku razmenu predavača na nivou BiH, s ciljem što boljeg obrazovanja diplomata – navodi Savet ministara BiH.
Opšta je ocena da BiH ima najlošiju diplomatsku mrežu od svih država nastalih raspadom bivše Jugoslavije. Kadrovi su podeljeni po nacionalnoj osnovi, uglavnom ne poznaju strane jezike, nemoguće ih je pozvati na odgovornost jer u Predsedništvu BiH svako štiti svog favorita, a biografije diplomata često ne odgovaraju pozicijama na koje se šalju. Skandali u koje su uključeni ambasadori gotovo su svakodnevni.
Zato je opravdano pitanje da li je BiH potrebna diplomatska akademija i da li bi akademsko obrazovanje budućih diplomata popravilo stvari.
Osobe sumnjivog morala
Predsedavajući Komisije za spoljne poslove PS BiH u ostavci Dušanka Majkić smatra da bi akademija bila uzaludna s ovakvim političkim odnosima u BiH.
– Suština je da ljude šaljemo u svet bez ikakve odgovornosti, a prvi uslov je da te podrži stranka. One uglavnom predlažu ljude koji su se bavili nekom profesijom koja nema nikakve veze sa diplomatijom, često su sumnjivog morala. To je isključiva odgovornost Predsedništva BiH. Stranke mogu i da predlože koga hoće, ali tri čoveka odlučuju ko će tamo da ide. Oni verovatno ne analiziraju njihove biografije i način na koji su se kretali u službi. Kada naprave neki cirkus, onda se postavlja pitanje kako ih povući. Diplomatijom BiH i stanjem u DKP mreži niko se ne bavi. Svako samo otaljava svoj mandat – kaže Majkićeva.
Efikasni kursevi
Bivši ambasador SFRJ Srećko Đukić smatra da bi se političke podele u BiH verovatno preslikale i na diplomatsku akademiju, ako bude formirana.
Međutim, on je mišljenja da je takav način pripreme diplomata svojstven velikim zemljama, a da je za manje države mnogo efikasnije i jeftinije da to rade strogim kursevima, poput onih koje su prolazile sve diplomate u bivšoj Jugoslaviji.
– Dolazili su ljudi s univerziteta, iz nauke, politike, svih oblasti. Prema programima, diplomate su pripremane za pojedine specijalnosti, poput konzularnih ili ekonomskih poslova. Pripreme su potom bile koncentrisane za tačno određenu zemlju. Bilo je obavezno da znate jezik zemlje u koju idete. Morali smo da znamo minimum sedmi semestar znanja, što je na nivou skoro završenog filološkog fakulteta. Komisije su bile vrlo rigorozne, predavanja su trajala godinu i više. Dok ne položite ispit, niste mogli da idemo van. Sada su diplomatske akademije više postale moda, uključuju se u obrazovni sistem zemlje – priseća se Đukić.
Komšije odmakle
Susedne zemlje diplomatske akademije imaju još iz vremena devedesetih – Hrvatska od 1996, a Srbija od 1998. Najveći broj predavača su profesionalne diplomate, univerzitetski profesori kao i drugi eksperti iz zemlje i inostranstva.
Akademija obučava buduće stručnjake osnovama diplomatije, stranih jezika, a pruža i mogućnost stručnog usavršavanja u inostranstvu u saradnji sa akademijama drugih zemalja.
