Nemačka Slovenija, Austrija, Italija i Hrvatska su zemlje u koje su građani BiH poslednjih godina najčešće odlazili trbuhom za kruhom.
Prema podacima Eurostata, za samo pet godina – od 2010. do 2015. godine, čak 92.638 građana BiH se odselio u neke od zemalja Evropske unije.
Ono što zabrinjava je da se povećava broj građana koji zvanično iseljavaju odnosno dobijaju dozvole za boravak u ovim zemljama.
Tako je 2010. godine broj novoizdatih dozvola boravka za građane BiH za zemlje EU iznosio 11.000 da bi se do 2015. godine taj broj povećao na 19.000, upozorili su iz Unije udruženja poslodavaca RS.
Broj izdatih dozvola za Nemačku je povećan za skoro 4.000 a za Sloveniju i Austriju za preko 2.500.
Povećanje dozvola za boravak je zabeležen za Češku, Slovačku, Poljsku. Za Maltu su na primer 2010. godine izdate četiri dozvole za boravak, a pet godina kasnije preko 100 dozvola.
Bez namere da se vrate
Ovo pokazuje da ljudi iz BiH kopaju rukama i nogama da odu bilo gde, bez namere da se vrate.
– Ovo je legalna migracija, gde ljudi dobijaju dozvole i uključuju se u formalni sektor, a postoji deo stanovništva koji se nelegalno seli u zemlje EU. Taj broj se procenjuje na 15 do 20 odsto od broja onih koji odlaze zvanično – kaže ekonomski stručnjak Stevo Pucar, autor Analize projekcije tržišta rada u RS.
Demograf Stevo Pašalić ističe da demografski razvoj RS obeležava izražena depopulacija; njeni glavni razlozi su odlazak stanovništva i pad nataliteta.
Broj radno sposobnih u RS se poslednjih desetak godina smanjio za 79.000, dok je broj novorođene dece u istom periodu smanjen za 70.000. Dve trećine radno sposobnih je nezaposleno ili neaktivno.
– Tokom narednih pola veka u RS će broj novorođenih biti manji od broja umrlih. U takvoj situaciji smanjenje broja radne snage, uz starenje stanovništva, sve više postaju ograničavajući faktor privrednog rasta i razvoja – predviđa profesor Pašlić.
Povećanjem standarda zaustaviti odliv
Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca RS, kaže da radno sposobni odlaze jer traže sigurniji i dostojanstveniji život za sebe i svoje porodice.
– Rast životnog standarda je ključan za zadržavanje ljudi na ovim prostorima zbog čega moramo da radimo na razvoju ekonomije, otvaranju novih radnih mesta i povećanju plata. To je moguće povećanjem produktivnosti i smanjenjm oporezivanja rada – kaže ističe Aćić.
