Mesari i roštiljdžije u RS zadovoljno trljaju ruke jer kažu da je poslednjih dana prodaja povećana za 50 odsto.
Korist od tropskih vrelina ovih dana imaju banjalučke roštiljnice u kojima kažu da je prodaja drastično porasla, pa onaj ko je do sada prodavao 100 kilograma mešanog mesa, dnevno spremi i proda više od 150.
Kažu da roštilj traže gastarbajteri i stranci, ali i banjalučke domaćice kojima na plus 40 ne pada na pamet da stanu pored šporeta.
– Bar dva puta sedmično posle posla suprug i ja navratimo po picu ili ćevape, a u stanu napravimo samo salatu jer je zaista vruće i ne želim da dodatno zagrejavam stan. Ostalim danima obično jedemo nešto što sam skuhala kasno naveče i može da se jede hladno, iz frižidera – kaže banjalučanka Marica Đ. i dodaje da im to ne utiče značajno na kućni budžet.
Najviše gostiju i narudžbi stiže posle podne i kasno uveče, kada malo zahladi, a gužve traju od jula do kraja avgusta, kaže vlasnik lanca roštiljnica Lazo Šešić.
– Često mušterije neće ni da sednu u roštiljnicu, nego im spremimo hranu za poneti pa odu da jedu pored Vrbasa ili Vrbanje gde im je svežije. Ko će na ovoj vrelini kuhati u kući – kaže Šešić.
Domaćice koje ne vole suhu hranu poslednjih dana porane, pa u kuhinji kod Zore Stanarević u centru grada kupe sveže čorbe, gulaše, pasulj ili punjene paprike. Kažu da, kada se uporede uloženi trud i kvalitet, porodica dobije ručak po veoma pristupačnim cenama.
– Navraćaju nam i stranci koji žele da probaju domaći pasulj, ali samo ili veoma rano ili pred kraj radnog vremena jer po najvećoj žegi nikoga i nema na ulici – kažu u ovoj ugostiteljskom objektu gde se priprema isključivo domaća hrana.
Sva pomenuta jela pripremljena u restoranima ili prodavnicama brze hrane, kao i sladoled, voće, povrće i mlečni proizvodi na gradskoj tržnici, inspektori učestalije kontrolišu tokom vrelina jer spada u lako kvarljivu robu.
– Inspektori su protekla dva meseca vanredno kontrolisali i točeni sladoled koji se prodaje na ulici, te druge lako kvarljive proizvode i do sada nije bilo negativnih rezultata, odnosno, hrana je bila ispravna – rekao je v.d. načelnika Odeljenja za inspekcijske poslove Janko Kecman.
On, međutim, kaže se Banjalučani inspekciji za hranu obraćaju svakodnevno sa raznim pritužbama, ali ove godine nije bilo prijava trovanja.
– Građani se žale da ih u nekim restoranima ili roštiljnicama dočekaju prljavi stolovi, neuredan toalet, bez sapuna, ubrusa ili toalet papira – kažu inspektori.
Uništeno 22.028 piva
Gradska inspekcija za hranu prošlog meseca uništila je čak 22.028 litara piva, a zahtev za uništenje je stigao od Banjalučke pivare.
Iako vlada mišljenje da ovom napitku kod nas teško može da istekne rok upotrebe, u izveštaju je navedeno da se upravo to desilo, zbog čega je moralo biti bačeno.
Nektar je završio na deponiji u Ramićima, a preduzeće naplatilo povrat poreza na dodatu vrednost.
