Procena ekonomskog rasta BiH u 2016. godini je za sada predmet neslaganja između Agencije za statistiku BiH i entitetskih zavoda za statistiku.
Naime, ekonomski rast oba entiteta je u sva četiri kvartala bio veći u odnosu na stopu na nivou BiH.
Ovo je konstatovala Direkcija za ekonomsko planiranje BiH, u kojoj navode da prosek četiri kvartalne stope na nivou BiH ukazuje na ukupan ekonomski rast u prošloj godini od približno 2 odsto.
S druge strane, prosek entitetskih kvartalnih stopa ukazuje na znatno višu stopu na kraju godine od 2,7 odsto.
Drugim rečima, različite statističke institucije su, posmatrajući gotovo identične indikatore, kreirale dosta različitu sliku ukupnih kretanja u 2016. godini.
Konfuzija je još veća kada se, osim ovoga, uzmu u obzir uobičajena odstupanja između dva različita metoda merenja ekonomske aktivnosti (prema proizvodnom i rashodovnom), kako u smislu nivoa aktivnosti tako i stopa ekonomskog rasta.
Sve ovo znatno otežava bilo kakvu ozbiljniju analizu makroekonomskih kretanja, a posebno procene zasnovane na dostupnim statističkim pokazateljima.
– U svakom slučaju, ekonomski rast u BiH je bio izuzetno skroman u obe varijante, imajući u vidu nisku osnovicu. Životni standard meren BDP-om po glavi stanovnika je na nivou od 30 odsto evropskog proseka, što je na samom dnu liste zemalja koju objavljuje EUROSTAT – ocenili su u ovoj Direkciji.
Ostvaren napredak, ali kaskamo za EU
Kako bi dosegla evropski prosek, BiH je potreban prosečan ekonomski rast koji je barem trostruko viši od evropskog.
– Ipak, može se reći da je u 2016. godini ostvaren izvestan napredak u odnosu na prethodnih pet godina, kada je prosečan godišnji ekonomski rast u BiH iznosio svega 1,5 odsto – navode u Direkciji za ekonomsko planiranje.
