Kada je nedavno načelnik Šipova, Milan Kovač, ispunjavajući predizborno obećanje, na glavnom gradskom trgu podigao spomenik janjskoj piti, čuvenom narodnom jelu koje je othranilo generacije ljudi iz ovog kraja, izazvao je podeljene reakcije – od razumevanaj do podsmeha. Ali, ovo nije prvi, a verovatno ni poslednji bizarni spomenik u BiH.
Mostarci su podigli spomenik magarcu i Brus Liju, meštani Tomislavgrada gastarbajteru, Travničani psu tornjaku i kratkokljunom golubu.
Dva najveća grada u RS nisu se okitila bizranim spomenicima, mada je bilo predloga da se u Banjaluci izgrade džinovske mermerne statue, posvećene lepim ženama, a u Bijeljini spomenik kupusu.
Ideja da Semberci podignu spomenik svom najpoznatijem brendu, kupusu, potekla je 2006. od vajara Zorana Jezdimirovića, a zdušno ju je prihvatio i načelnik Bijeljine, Mićo Mićić.
Te godine za vreme velikog mitrovdanskog vašara Mićić je poručio da “dvojica umetnika već prave spomenik“, koji će „biti postavljen iduće godine“.
Od tada je prošlo šest godina, opština Bijeljina je postala grad, Mićić je i dalje načelnik, a mermerni kupus još nije iznikao.
„Kupusari“, kako u šali zovu Semberce, više se i ne sećaju rasprave o tome da li veliku kamenu glavicu treba postaviti na gradski trg, da pravi društvo Kralju Petru, ili na plato Agrotržnog centra, ispred kvantaške pijace i vašarišta.
– Bila je to lepa ideja, ali se nije primila u javnosti, mnogima se čak činila čudnom, pa inicijativa nije ni upućena Skupštinu opštine – kaže Mirko Babić, direktor Muzeja Semberije.
I ideja o izgradnji 18 metara visokih statua simboličnih imena Zora i Nada, koje bi, po zamisli Draška Mikanovića, slavile lepotu Banjalučanki, izazvala je mnogo kontroverzi.
Mikanović je 2010. isplanirao da statue postavi pored autoputa na ulazu u grad i da pored njih sagradi grandiozni poslovno-ugostiteljsko-kongresni centar, sve sa kazanima, bazenima, šoping molom, glamuroznim hotelima i multimedijalnim salonima.
Taj “grad žena”, kako ga je nazvao, bi u naselje Zalužani, koje decenijama kuburi sa ulicama bez trotoara i uređene kanalizacije, na volšeban način privukao hiljade turista.
Iako je u medijima tvrdio da su pare „najmanji problem“ i da “grad žena” može obezbediti 2.000 radnih mesta, Mikanović nije našao poslovnog partnera za ovaj poduhvat. Koliko su ga Banjalučani ozbiljno shvatili, najbolje svedoči podatak da je na lokalnim izborima 2012. osvojio 207 glasova.
Prvi posleratni spomenik koji je u BiH izazvao medijsku buru bio je Brus Li, izvajan u zlatnoj boji i prirodnoj veličini i postavljen krajem 2005. na Španski trg u Mostaru.
Brus Lija su u Mostar „doveli“ književnik, Veselin Gatalo, i univerzitetski profesor, Nino Raspudić, u naivnoj veri da će kultni borac za pravdu sa dalekog istoka pomiriti Mostarce i navesti ih na razmišljanje.
Ali, nakon nekoliko napada vandala, koji su mu ukrali nunčake, Brus Li je sklonjen u podrum komunalnog preduzeća, gde je dugo čamio čekajući bolje dane.
Kada je ponovo vraćen u park, pored Brus Lija su se žestoko potukli navijači Veleža i Zrinjskog, ali vešti istočnjački borac je ostao nepovređen.
Gde je tokom rata bio zatočen bronzani magarac, koji već 40 godina krasi mostarsku tržnicu, niko ne zna.
Spomenik, podignut u čast vredne i trpeljive životinje, koja je decenijama iz okolnih sela na pijacu dovlačila voće, povrće, vino i drva, volšebno je nestao 1992. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma magarac je opet osvanuo na pijaci.
Travničani su 2007. u Dečjem parku otkrili spomenik tonjaku, autohtonom pastirskom psu bez kojeg, kako tvrde, ne bi bilo ni ovaca, ni travničkog sira.
I dok je Tori, kako su nazvali mermernog psa, ljubimac celog grada, drugi životinjski spomenik, onaj posvećen kratkokljunom travničkom golubu, podelio je Travničane.
Ovaj spomenik su podigli obožavaoci lika i dela Josipa Broza Tita. Otkrili su ga 2011. na Dan pobede nad fašizmom i nazvali ga „golubom mira i prosperiteta“, što je zasmetalo „patriotskim“ snagama u vezirskom gradu.
Pohvala gastarbajteru
U znak zahvalnosti generacijama gastarbajtera, bez kojih ne bi bilo napretka u duvanjskom kraju, stanovnici Tomislavgrada su prošlog leta podigli skulpturu od belog bračkog kamena visoku dva metra.
Spomenik, postavljen na autobuskoj stanici, predstavlja porodicu koja ispraća supruga i oca na rad “u bili svit”.
Lažna uzbuna zbog Lepe Brene
Pre dve godine podigla se medijska prašina zbog „vesti“ da grupa Tuzlaka hoće da podigne spomenik Lepoj Breni.
Ispostavilo se da je u pitanju „lažna uzbuna“, a načelnik Tuzle, Jasmin Imamović, je poručio da nikad ne bi odobrio takav „cirkus i lakrdiju“.
