Osumnjičeni za različita krivična dela tokom boravka u pritvoru u Bosni i Hercegovini imaju raznovrsne zahteve. Tako neki traže da im se u ćeliju donesu ćilimi, plazme, LCD i slično. Neki traže i hranu na koju su navikli pre pritvorskih dana.
Pritvorenici uglavnom borave u ćelijama i omogućena im je šetnja najmanje dva sata dnevno u krugu zavoda. Verovatno zbog toga, kako kažu advokati i pritvorski zaposlenici, imaju “posebne zahteve” koji nisu predviđeni pravilnikom o kućnom redu, piše Detektor. Jedan od osumnjičenih za organizovani kriminal u vezi trgovine ljudima i pranja novca, koji je smešten u pritvorskoj jedinici Suda BiH hteo je da ćeliju “uredi po svom ukusu”.
– On je uvek živio na ‘visokoj nozi’ i tražio je da mu se donese ćilim. Zahtev mu je ispunjen – izjavio je advokat Senad Dupovac za detektor.ba.
Jedan od pritvorenika tražio je LCD i to mu je odobreno.
Zaposleni u zatvoru, čiji je identitet poznat Balkanskoj istraživačkoj mreži Bosne i Hercegovine (BIRN BiH), kazao je da “niko neće odgovarati jer je odobren LCD”, a “pritvorenik ima para i to sebi može priuštiti”.
Po pravilniku o kućnom redu, pritvorenicima nije dozvoljeno da koriste lični TV-prijemnik, niti bilo koji drugi aparat za prenošenje i distribuciju zvuka i slike, tranzistora, kamere, videorekordera, “plej stejš” i slično.
Pritvorenik može da primi novac putem pošte ili prilikom posete.
Novac pritvorenika čuva se kao njegov depozit. Pritvorenik ima pravo da troši novac iz svog depozita za nabavku hrane i predmeta za ličnu upotrebu (higijenske potrepštine, knjige, štampa, veš, odeća, obuća)”, stoji u pravilniku.
– Pritvorena lica, naročito odmah nakon što su pritvoreni, imaju različite zaheve, a najčešće se odnose na neke lične stvari koje im daju komoditet – rekao je advokat Miodrag Stojanović, dodavši da najčešće traže hranu koju nemaju u pritvoru.
Zaposleni u zatvoru kazao je da pritvorenici ne mogu posedovati flaše, oštre predmete, britve za brijanje i druge stvari koje mogu biti opasne da se povredi telo, neko drugi napadne ili pokuša bekstvo. Na upit da li može doći do problema ako neko razbije odobreni LCD, on je odgovorio pozitivno.
Advokati Lejla Čović je izjavila da je šest pritvorenika, koji su zatvoreni zajedno u jednoj sobi u Kazneno-popravnom zavodu “Miljacka”, skupilo novac i kupilo plazmu. Prema pravilniku, u svakoj sobi trebalo bi da bude instaliran po jedan TV-prijemnik. Međutim, to nije tako i uglavnom u pritvorskim objektima postoji samo jedna sala u kojoj je TV-prijemnik. Takođe, dozvoljeno im je korištenje dnevne štampe, određene literature, kao i jedanput dnevno telefonski poziv s nekim od članova porodice u trajanju od pet minuta.
Nesmetana veza pritvoreniku je omogućena s braniocem, a razgovori se mogu obavljati ujutru od osam sati pa do naveče do osam.
– Upravnik zavoda će preporučiti braniocima da takve razgovore zakažu unapred, ali će dozvoliti i obavljanje razgovora koji nisu zakazani, kada je to neophodno stoji u pravilniku. Pritvorenik može koristiti i računar ako mu odobri Sud.
U pritvorskim danima moguće su i posete najmanje jedanput sedmično u trajanju od 30 minuta. Ono što je specifično je da se maloletna deca s ocem pritvorenikom sastaju i razgovaraju uz policijski nadzor. Ipak, nekada se dogodi da se deca s ocem sastanu i bez nadzora. Pritvorenicima je omogućeno i da jednom u 15 dana imaju mogućnost da ih poseti verski službenik.
Sud pritvorenicima može odobriti rad koji odgovara njihovim psihofizičkim sposobnostima, ali u praksi to je vrlo teško realizovati zbog nemogućnosti pritvorskih kapaciteta.
