Da, običan pečeni krompir je zdrava hrana, naročito kad se jede sa ljuskom, bogatom vlaknima.
Međutim, pošto je njegov sastav drugačiji od ostalog povrća, ne sme da bude jedino povrće u vašoj ishrani.
Iako krompir važi za hranu koja deblja, jedan pečeni krompir srednje veličine sa ljuskom ima samo 160 kcal i ne sadrži masnoće i holesterol. Takođe, sadrži oko četiri grama vlakana i čak četiri grama proteina, zahvaljujući čemu nas duže drži sitim.
Štaviše, istraživanja pokazuju da je krompir bolji izbor od testenine, kada je reč o zasitnosti.
Krompir je takođe bogat i vitaminom B6, vitaminom C i gvožđem, a odličan je izvor kalijuma. Srednji krompir pruža oko 20 odsto dnevne preporučene doze tog minerala, koji poništava uticaj natrijuma na rast krvnog pritiska.
Jedna studija manjeg obima pokazala je da šest do osam malih ljubičastih krompira dva puta dnevno ne izaziva gojenje, a snižava pritisak i smanjuje rizik od srčanih bolesti i šloga kod gojaznih osoba sa hipertenzijom.
Uopšteno gledano, tip i količina nutrijenata među različitim vrstama krompira varira, ali neznatno. Izuzetak je batat, koji je izvanredan izvor beta-karotena, antioksidansa koji se u našem telu pretvara u vitamin A i kog nema u drugim tipovima krompira.
Problem s krompirom je taj što ga konzumiramo prženog, što povećava njihovu kalorijsku vrednost. Slično važi i sa pireom, koji obično sadrži mnogo mleka i putera.
Tačno je da imaju i visok glikemički indeks, što znači da više utiču na rast šećera u krvi, nego namirnice sa niskim indeksom, poput pasulja i zelenog lisnatog povrća. Ipak, glikemičk indeks ne predstavjla ni delić priče o njegovoj nutritivnoj vrednosti.
Takođe, jedna nedavna studija pokazala je da svaki pojedinac drugačije reaguje na hranu sa različitim glikemijskim indeksom.
Jedna studija je otkrila da se konzumacija krompira i pomfrita na duže staze može povezati sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2. Međutim, to je važilo prvenstveno za gojazne žene koje se ne bave nikakvom fizičkom aktivnošću i koje verovatno imaju prikrivenu insulinsku rezistenciju.
Prema drugoj studiji, žene koje jedu četiri ili više porcija pečenog krompira ili pirea imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska, u poređenju s onim koje unose manje od jedne porcije mesečno. Taj rizik povećava i pomfrit i to kod osoba oba pola. Međutim, ista studija pokazala je da jednaka količina čipsa može da se poveže sa manjim rizikom od hipertenzije kod muškaraca.
Zaključak? Krompir je važna namirnica koja može da bude deo zdrave i uravnotežene ishrane, sve dok vodite računa o pripremi i porcijama. Umesto dvostruke porcije krompirića, možda bi trebalo da tanjir dopunite nekim zelenišem.
