Voda se razlikuje od svih drugih tečnosti, što je čini ključnom za postojanje života na Zemlji. Novo istraživanje je otkrilo još jedno njeno svojstvo, za koje se ranije nije znalo: voda postoji u dve različite tečne faze.
“Na niskim temperaturama, kada je kristalizacija leda spora, voda može da postoji u dve različite tečne faze”, kaže Anders Nilson, profesor fizičke hemije na Univerzitetu u Stokholmu.
Istraživači su koristili moćni rendgen kako bi snimali ponašanje vode na niskim temperaturama i otkrili dve različite molekulske strukture, od kojih je svaka predstavljala drugačiju tečnu fazu.
Većina leda u Sunčevom sistemu ne postoji u čvrstom, kristalnom obliku kakav viđamo u zamrzivaču. Led je zapravo amorfan i postoji u dve faze – fazi niske i fazi visoke gustine.
Poslednje istraživanje objavljeno u časopisu “PNAS” ukazuje da tečna voda može da postoji u dve faze, baš kao i led.
“To je ostvarenje sna za naučnike”, kaže Ketrin Aman Vinkl, stručnjak za fizičku hemiju, koja već nekoliko godina proučava amorfni led. “Do detalja smo uspeli da ispratimo kako se voda iz staklastog stanja transformiše u viskoznu tečnost, koja se gotovo odmah potom transformiše u drugačiju, čak viskozniju tečnost mnogo niže gustine”, kaže Vinkl.
Novo otkriće sugeriše da je voda na sobnoj temperaturi zapravo u stanju “neodlučnosti”, jer se naizmenično prebacuje između dve potencijalno tečne faze.
“U suštini: voda nije složena tečnost, nego dva jednostavna oblika tečnosti u komplikovanom odnosu”, kaže Lars G. M. Peterson, profesor hemijske fizike koji je učestvovao u istraživanju.