Oko 20 odsto zaposlenih u RS koji platu primaju iz budžeta uopšte nemaju radne obaveze, pa se čak i ne pojavljuju na poslu.
Branko Todorović, izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava u RS, kaže da su do ovog frapatnog podataka došli tokom analiza stanja u javnom sektoru, u kojem ima nekoliko puta više radnika nego što je realano potrebno.
– Najporaznije od svega je da se svaki peti zaposleni u javnom sektoru vodi na platnom spisku raznih institucija, ustanova, javnih preduzeća i opština, a da uopšte nema šta da radi i nema obavezu da dolazi na svoje radno mesto – navodi Todorović.
On ističe da ovo pokazuje da je zloupotreba vlasti raspostranjena do zabrinjavajuće granice, a da institucije sistema zloupotebljavaju sve zakone zapošljavajući partijske članove te rodbinu i prijatelje.
– Pred svake izbore se gomilao kadar gde god je bilo slobodnog mesta. Ista praksa je nastavljena i kada nije više bilo slobodnih mesta, tako da ljudi koju su bukvalno nagurani u razne kancelarije nemaju ni mesta gde da sede, pa je bolje da nisu tu jer samo prave gužvu – kaže Todorović.
Zoran Pavlović, ekonomista, kaže da je slična situacija bila u Grčkoj gde se nakon bankrota utvrdilo da je nemali broj zaposlenih u državnom sektoru primao platu, a nisu se ni pojavljivali na poslu.
– Zapošljavanje u javnom sektoru kod nas je u velikoj meri iskopirano od Grčke. Oni su imali sisteme nagrađivanja radnika, 13. plate i druge beneficije u javnom sektoru, koje su bile prisutne i kod nas. Kako su se stvari pogoršavale radnici su ostajali bez beneficija, a vremenom i bez plata – kaže Pavlović.
On ističe da se isti scenario očekuje u Srpskoj, ali i u celoj BiH, jer je čitav javni sektor na klimavim nogama.
– Vlast stvara veštački privid da je sve dobro, a prava istina je da država ne plaća doprinose na plate i fakture koje pristižu. Uz to se sve više dodatno zadužuje – ističe Pavlović.
U Inspektoratu RS kažu da su rukovodioci organa javne uprave i javnih preduzeća odgovorni za rad organa i poštivanje radne discipline od strane radnika, što uključuje i dolazak na posao i pridržavanje radnog vremena.
– Zakonom o radu jasno je propisano da je poslodavac dužan da vodi evidenciju o prisustvu radnika na poslu, kao i da poslodavac može da otkaže ugovor o radu radniku koji počini težu povredu radne obaveze, što uključuje i slučajeve ukoliko neopravdano izostane sa posla. I Zakonom o državnim službenicima propisano je da težu povredu radne dužnosti predstavlja neopravdano izostajanje sa posla – kaže Dušanka Makivić, portparol Inspektorata RS.
Rukovodioci su dužni da ukoliko zaposleni ne poštuju radnu disciplinu preduzmu mere prema radniku u smislu utvrđivanja njegove odgovornosti i sankcionisanja u skladu sa zakonom. Međutim, niko od njih ne priznaje da ima takvih radnika.
Male plate kod privatnika
U Uniji udruženja poslodavaca RS kažu da je problem što su radnici u privatnom sektoru, koji rade puno, malo plaćeni, dok s druge strane službenici koji ne rade ni upola toliko primaju veće plate.
– U javnom sektoru ima radnika koji dobro i pošteno rade i zarađuju svoju platu, ali njima su omča oko vrata oni koji su zaposleni preko veza, kao i oni koji imaju tu privilgiju da ne dolaze na posao. Neko mora hitno da rešava taj problem, jer privreda ne može više da finansira preglomaznu birokratiju – upozorava Škrebić.
