Porodično imanje Slavka i Dragice Gvozdenac, do skora zaraslo u korov, sada buja od života i rada, a ovo dvoje penzionera, povratnika iz Nemačke, zaposlili su i svoje komšije.
Dragica Gvozdenac kaže da se vratila u selo, nakon višegodišnjeg rada u Nemačkoj i da joj je ovde, u potkozarskim pitomim i živopisnim predelima, veoma lepo.
– Živimo zdravo negujući tradicionalne vrednosti u proizvodnji i pripremi hrane. To je za nas dok smo živeli u inostranstvu bio san. Uvek smo maštali da se vratimo i da obnovimo zapušteno imanje u kojem dugo nije gorela vatra – ispričala nam je Dragica pokazujući zasade lekovitog bilja, domaće voćke, pčelinjak, postrojenja za preradu šumskih plodova, aronije, šipka, maline…
– Pravimo sokove, pekmez, slatko, likere, rakiju, sušimo bilje za čajeve… Imamo mnogo posla, ali tako smo hteli i želeli. U penziji smo, ali se ne osećamo penzionerski nego kao u najboljim godinama, doživljavamo novu mladost – priča Dragica, čiji dan započinje rano u jutro, već oko pet, a završava znatno posle zalaska sunca.
Njen suprug Slavko dodaje da su pre nekoliko godina zasadili i plantažu šipka, oraha, grožđa, lešnika…
– Kada sam shvatio da je život u urbanim mestima, u velikim gardovima veoma mnogo stresan, čekao sam priliku da nešto promenim kod sebe, da se vratim u selo gde sam rođen i tu započenem drugačiji život, opušteniji i zdraviji – obrazložio je Slavko Gvozdenac razloge svoga povratka i Cimirote.
Opredelio se za voće, povrće i žito koje uspeva bez upotrebe hemijskih sredstava, po uzoru na davnašnje vreme, kada je on bio dete i maštao o odlasku u svet, u bolji i srećniji život.
– Uzgajamo voće, povrće i lekovito bilje koliko možemo da obradimo koristeći lug, kreč i druga sredstva zaštite koja su poznavali i praktikovali naši stari. Istina je da su prinosi skromniji, ali je i život zdraviji – iznosi Slavko teoriju o poljoprivredi zasnovanu na davnašnjim principima i metodama.
Dragica i Slavko vratili su se u Cimirote pre 6 godina, odlučni da promene svoje životne navike, ali i drugima ukažu na takve potrebe i mogućnosti.
– Ništa nije bilo slučajno, dugo smo kovali planove od prvog koraka, kada smo ovde došli i počeli da krčimo dvorište, čupamo korov i uređujemo objekte. Radili smo polako, osmišljeno i ambiciozno sa jasnom vizijom. Sada proizvodimo dovoljno za sebe, a angažujemo i komšije, kao sezonske radnike koje plaćamo i koji nam pomažu u poslu – pričaju ovi vredni domaćini koji su postali uzor u svome selu.
Oni kažu da godišnje isplate stotinjak dnevnica, a posao stalno proširuju.
Povratnici selu
Dragica i Slavko propagiraju zdrav život i zdravu hranu, te podstiču povratak u Cimirote i susedna potkozarska sela u gradiškoj opštini.
Njihov život u staroj kući od kamena, kažu, ne bi menjali za betonske višespratnice u gradu.
