U kofer za putovanje obavezno spakujte i najosnovnije lekove. Alergija, stomačne tegobe, opekotine, pa i povrede učestalije su tokom odmora, a sa odgovarajućim lekovima u najvećoj meri možete pomoći sami sebi i bez odlaska lekaru.
Doktorka Ana Bojčić, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Čukarica, kaže da bi sve lekove trebalo poneti u originalnom pakovanju sa uputstvom za upotrebu:
“Najneophodniji su lekovi za obaranje temperature, koji su ujedno i analgetici”, savetuje dr Bojčić. “Oni su naročito važni ako se na put vodi dete, s obzirom na to da je temperatura najčešći problem kod najmlađih. Najbolje je poneti i sirup i rektalne supozitorije (u slučaju da dete povraća, ili iz nekog drugog razloga ne može da proguta sirup). Uglavnom su to lekovi na bazi ibuprofena ili paracetamola. Ne zaboravite toplomer, ali ukoliko temperatura traje duže od tri dana, morate potražiti lekarsku pomoć”.
Povraćanje i dijareja odraslima najčešće zadaju probleme tokom letovanja, pa bi zato u koferu trebalo da se nađu lekovi i za ove tegobe.
“Ove tegobe mogu da budu izazvane trovanjem hranom, virusnom infekcijom, sunčanicom, bakteriološki neispravnom vodom”, kaže dr Ana Bojčić. “Nadoknada tečnosti je prva mera lečenja. Sredstva za rehidraciju su dostupna u vidu praška za rastvaranje ili gotovih rehidracionih napitaka. Kod ovih tegoba u terapiju bi trebalo da se uključi i probiotik, koji se preporučuje i preventivno nekoliko dana pre puta i tokom celog odmora.”
Kada je reč o manjim povredama, najbitnije je da se zaustavi krvarenje pritiskom na ranu, čišćenje povrede tropostotnim hidrogenom ili povidon jodom, i posle toga da se zaštiti povreda flasterom.
“Nekada bi se antibiotik našao na vrhu liste neophodnih lekova za putovanje”, kaže dr Bojčić. “Ali, danas je drugačije, i antibiotik ne može da se kupi bez recepta. Zato je u slučaju respiratornih infekcija, problema sa mokrenjem, većih kožnih infekcija, na letovanju ipak najbolje potražiti lekarski savet.”
Ukoliko bolujete od neke hronične bolesti, na putovanju je najvažnije da imate dovoljno redovne terapije.
Na put bi trebalo poneti i preparate za ublažavanje lokalnog crvenila i svraba, ali i sistemske antihistaminike jer je tokom leta povećan broj alergijsih reakcija.
“Ujedi insekata se, naročito kod dece zbog češanja, mogu komplikovati i infekcijom praćenom crvenilom, bolom i otokom”, objašnjava dr Bojčić. “U tom slučaju važno je pranje rane vodom i sapunom, ispiranje povidon-jodom i antibiotska mast. Trebalo bi da se povede računa da li je mast fotosenzitivna, što znači da li se namazana regija može izlagati suncu. Ako se na mestu rane stvori plik sa žućkastim sadržajem i krastama boje meda ili dođe do širenja crvenila i otoka, treba potražiti pomoć lekara.”
