U današnje vreme poželjno je da pored dobrog frizera i stiliste, koristimo i savete nutricioniste, jer negovan i lep izgled kože, kose i noktiju zavisi od dobrog imunog sistema, a na koji način poboljšati njegovo funkcionisanje, objašnjava naša stručna saradnica
Imuni sistem predstavlja interaktivnu mreža ćelija, organa i proteina koji štite organizam od svih spoljnih pretnji. Neutrališe i uklanja patogene viruse, bakterije, parazite i gljivice koji ulaze u naše telo, ali ako se bori protiv sopstvenih ćelija, pojavljuju se autoimune bolesti. Dobar imunitet veoma je prilagodljiv i stalno u akciji zaštite organizma od raznih patogenih reakcija. Kada je on stabilan, mi ne primećujemo kako funkcioniše, ali neki od ovih simptoma mogu ukazati da nešto nije u redu:
- jske reakcije na hranu, vodu, vazduh, posebno u zatvorenim sistemima rashlađivanja i grejanja, alergijski dermatitis, kao i ostali simptomi alergija;
- este infekcije ili virusne bolesti.
SAVETI ZA JAČANJE
Upravo kako mu samo ime kaže, imuni sistem je celovit sistem, a ne jedan deo. Da bi dobro funkcionisao, zahteva harmoniju u životu, ishrani, vežbanju, odmoru, kao i ravnotežu organizma. Efekti zdravog načina života i nutritivnih navika ojačaće imunitet, odnosno sposobnost organizma da odbrani telo od raznih bolesti, a u tome će vam pomoći:
– zdrava i ispravna ishrana,
– redovno vežbanje,
– periodično kontrolisanje zdravlja,
– ako ne pušite i pijete povremeno i umereno alkohol,
– dobar san,
– zdrav stil života i nutritivnih navika.
Sigurno je da na imunitet loše deluje nepravilna ishrana, ali i pogrešne i neadekvatne dijete, malo sna, neadaptibilnost na stres, alkohol i cigarete, energetska i gazirana pića, preveliki unos šećera i ugljenih hidrata, konzumiranje veće količine industrijski obrađene hrane, pržene u dubokoj masnoći, kao i masne hrane sa dosta soli ili šećera.
KORISNA HRANA
JABUKA
- dealno voće koje se može jesti tokom cele godine, u bilo koje doba dana, pre i posle obroka. Dobro ide uz ostalo voće i povrće, a odlično se kombinuje sa ostalim namirnicama, čak i sa mesom.
RAZNO POVRĆE I VOĆE
- će i povrće, više porcija u toku dana. Različite boje voća i povrća imaju različite grupe vitamina i minerala, sadrže dosta vode, a najbolje je jesti sveže ili ispravno termički obrađeno. Brokoli ima velike doze vitamina i minerala, posebno A, C i E, kao i brojne antioksidanse. Najbolje je da se što manje kuva. Paprika je bogata vitaminom C, a spanać vitaminom C, beta karotenom i antioksidansima. Najbolje je da se spanać i brokoli jedu sveži ili što kraće termički obrađuju.
JOGURT
- adrži žive aktivne kulture, probiotike koji štite imunitet i zdrave bakterije koje održavaju zdravim creva i digestivni trakt. Jedna čaša jogurta dnevno obezbeđuje dobre probiotike.
OVAS, JEČAM I INTEGRALNA ZRNA
- gukan, jačaju imunitet, brzinu i zarastanje rana, herpes. Poželjno je pojesti tri manje porcije dnevno.
BELI LUK
- – efektan protiv infekcija i bakterija. Možete ga jesti kao marinadu, pesto začin, u raznim jelima italijanske, mediteranske i francuske kuhinje. Miris belog luka nestaje ako ga jedete uz limun, peršun ili karanfilić.
ŠKOLJKE, RAKOVI I RIBE
- azni plodovi mora sadrže selen koji potpomaže stimulaciju belih krvnih zrnaca, jer uz njegovu pomoć proizvode citkine proteine. Losos, skuša i haringa veoma su bogate omega 3 masnim kiselinama, smanjuju upale, povećavaju dotok kiseonika u ćelije, protok vazduha i štite pluća od prehlada i respiratornih infekcija.
PILEĆA SUPA
- davno je poznata kao lekovita kod prehlada i viroza. Jevreji je smatraju prirodnim antibiotikom. Uz dodavanje prepečenog crnog i belog luka može da se poboljša kvalitet supe za povećanje imuniteta.
GOVEDINA
- govedine i junetine obezbeđuje se unos vitamina B12 i cinka i nadoknađuju nutritivni nedostaci u ishrani. Cink je veoma važan u razvoju belih krvnih zrnaca, kao i za prepoznavanje i uništavanje bakterija. Pernate životinje, jogurt, mleko, žitarice i ostrige bogate su cinkom.
CRNI ČAJ
- adrži L-teanin koji je odličan antioksidans. Treba ga piti posebno u zimskom periodu, pravilno skuvan uz dodatak limuna i malo meda.
SLATKI KROMPIR I BUNDEVA
- čete ili obarite, kao dodatak nekom jelu ili samostalno povrće.
PEČURKE
- čurke su veoma zdrave za imuni sistem. Postoje različite vrste pečuraka, a šitake, maitake i ganodermi imaju najveću količinu hranljivih vrednosti. Pečurke su veoma zdrave i od njih se prave različita jela i napici, a mogu da se koriste i kao prah za dodatak jelima.
CITRUSI I KIVI
- čava odbranu, posebno kod viroza i prehlada, a ima važnu funkciju u borbi protiv svih vrsta infekcija.
ĐUMBIR I REN
- i.
BADEMI
- e E i A. Lako se vare i apsorbuju. Jedu se uz voće i povrće, a dovoljna je porcija od 12 badema dnevno.
KURKUMA
- čina, poznata je po antiinflamatornom dejstvu i veoma se lako konzumira. Preporučuje se posebno u lečenju osteoporoze, reumatičnog artritisa i autoimunih bolesti.
Kada promenite navike, nije teško održavati organizam u dobrom stanju. Kupujte hranu koja ima najkraći put od sveže namirnice do obrađenog jela, izbacite industrijski obrađenu hranu, fast food i junk food. Kad god možete, birajte organske namirnice, a ulja treba da budu hladno ceđena i da se što manje greju. Najbolje je da jedete sveže namirnice, a posebno voće. Suvi i sveži začini treba da se uvrste u ishranu kao dodaci jelima. Začinite hranu biberom, origanom, cimetom, karanfilićem i često pijte crni i zeleni čaj, kao i razne biljne čajeve tokom zimskih meseci.