Neka ova fota…igra po svojim pravilima.
Igra kao takva, počinje od najranijeg životnog doba: zvečke, plišane mede, kuhinjice, autići, a zatim polni organi, pa opet lutkice, krpice, soni, šminka i tuđi polni organi.
Onog trenutka kada pojedinac, bez obzira na pol, postane svestan svoje seksualnosti, igra počinje da se zahuktava, a socijalne vrednosti, emotivna manipulacija, radoznalost, mašta i kreativnost postaju alatke u trci za seksualnim zadovoljstvom. Od toga da dođeš u situaciju da poljubiš svoju simpatiju pa sve do orgazma po svaku cenu.
Ja sam baš volela te igre sa ljubakanjem, posebno u periodu kada smo počeli da pijemo, jer su mi uvek bile izgovor da se ljubim sa kim poželim tokom jedne večeri, a da je društveno prihvatljivo. Moje ekipe su bile otvorene za sve, ali uvek su postojali ti ljudi (obično stariji) koji su dolazili sa pričama o kućnim žurkama (na kojima nekim čudom nikada niko nije bio), na kojima se dešavaju te stvari koje viđamo samo na pornićima.
Malo ti je frka, ali želiš da budeš tamo.
Ja sam baš bila jebeno radoznala, ali nikada nisam bila u prilici da budem deo tih ekstremnijih igrica. Verovatno se nisam ni trudila da budem, nego mi je bilo gotivnije da to ostane na nivou fantazije.
Danas, više od deset godina od kako sam bila tinejdžerka, klinci su unapredili svoje igrice, i da, one zaista više nisu urbani mit.
Uz ogroman broj informacija koje su im na dohvat ruke, zašto bi bilo čudno da se evolucija seksualnih igrica zaustavila na masnim fotama ili monogamnom seksu?
Međutim, one ne funkcionišu bez problema. I tu pre svega mislim na neravnopravnost između polova. I dalje su postavljene tako da idu u korist dečaka, dok se od devojaka uglavnom očekuju da zadovolje, a da ne očekuju da budu zadovoljene, na šta često (rado) pristaju.
Pitala sam mamu jedne šesnaestogodišnje devojke da li je njena ćerka učestvovala u tim igricama. Evo šta mi je rekla:
Da li je zaista “strašno” ili ne i kako znaš ako ne probaš?
Fote i masne fote: Poznata igra. Kada si baš klinac samo si čuo za masne fote, jer igraš samo fote, a ove druge igraju samo stariji.
Suština ove igre je da svi igrači sednu u krug oko flaše, a osoba koja je izabrana da je zavrti, zadaje i zadatak koji treba da ispuni osoba na koju se vrh flaše zaustavi “Neka ova fota…”. Kod ovih igrica, vrhunac zadataka je poljubac, kod masnih fota to je skidanje koje u principu ne ide dalje od donjeg veša.
Kada sagledamo ovu igru, u njoj nema previše stvari koje mogu da budu diskutabilne, ona je klasik, u kome se socijalizuješ, istražuješ, razvijaš maštu i vozi te isčekivanje, zezaš se, nekada cmokneš nekoga koga želiš pa ti je super, nekada nekoga koga ne želiš, pa je smešno i kada se to završi svako ide svojoj kući.
Stara košara: Kod ove igre se dečaci poređaju u vrstu na jednu stranu, dok se devojčice poređaju preko puta njih, potrebno je da jedan tim ima za jednog igrača više. Nepisano pravilo je da tim u kome su samo devojčice ima više igrača. Redom se, počevši od tima u kojima su dečaci, bira par iz suprotnog tima. Ti parovi treba da se poljube. Na kraju jedna osoba ostane bez para.
Nešto kao muzičke stolice, samo bez muzike i stolica, već sa poljuljanim samopouzdanjem u ranom životnom dobu. Deluje naivno, ali može biti surovo. Drugarica koja se igrala ovoga, rekla mi je da je više puta izvisila, što je činilo da se oseća ne samo neprivlačno, već i socijalno neprihvaćeno, ali i da projektuje konkurenciju u drugim članicama ženskog tima. Sigurna sam da bih tako i ja reagovala.
Šibice: Igrači sede u krugu, osoba koja započinje stavlja vrh šibice u usta i na taj način je predaje osobi do sebe, koja na isti način mora da je preuzme i šalje dalje. Nakon prvog kruga, šibica se skraćuje, sve dok ne bude toliko kratka da svaki igrač treba da se poljubi sa osobom pored sebe.
Što da ne? Vežbaš timski duh. A ukoliko raspored nije nužno određen logikom muškarac – žena, onda se učiš i nečemu mnogo bitnijem – da homofobiji u životu nema mesta.
7 minuta u raju: Igrač koji započinje igru izvlači jedan od papirića na kojima su zapisana imena ostalih igrača, osobu koju izvuče vodi na mračno mesto (kupatilo, soba, orman), u kome treba da provedu sedam minuta. Za to vreme mogu da rade šta žele, da pričaju, ćute, ljube se, igraju, imaju seks, šta god.
Ova igra može da bude beskrajno zanimljiva ili beskrajno dosadna, u zavisnosti od toga ko ti je zapao. Smatram da se u ovoj igri više vežba komunikacija i samopouzdanje, dok je seksualni deo sekundaran. Meni bi ova igrica bila pakao, jer iako sam u tom trenutku sa seksi devojkom ili tipom, samo bih razmišljala o svojoj klaustrofobiji, pa bi tih sedam minuta verovatno proveli hendlujući moj napad panike. Lažem, zavisi sa kim sam.
Trep, trep: Dečak stoji okrenut ka devojčici, ispred njega je nekoliko dečaka koji su takođe okrenuti ka devojčici, u trenutku kada joj on namigne, njen zadatak je da savlada dečake koji su joj prepreka ne bi li se poljubila da dečakom iza. Ukoliko to ne uspe, nju menja druga devojka.
Igra koja baš ne laska ženskoj ravnopravnosti. Prvenstveno, mladoj devojci se nameće stav da ona mora da se bori za muškarca, i da ta borba neće biti laka. Da je ona ta koja treba da vuče (ili u ovom slučaju, gura, grize i udara) dok je sa druge strane taj lik pasivan, i ukoliko ne uspeš da dobiješ njegovu pažnju bićeš zamenjena. Zamena znači konkurencija. A konkurencija znači rat.
Šarene narukvice: Devojke nose narukvice u različitim bojama, svaka boja predstavlja određenu aktivnost. Žuta narukvica znači zagrljaj, ljubičasta poljubac, plava oralni seks. Devojka treba da drži ruku iza leđa dok dečak pogađa koju boju narukvice ima, ukoliko pogodi, devojka treba da ispuni radnju koju narukvica simboliše. Pred svima.
Bila sam ubeđena da je ova igra popularna samo kod američkih tinejdžera, ali se ispostavilo da je relativno skoro postala popularna i kod nas. Ovo bi bilo ok da nije polno podeljeno, već da se mešaju, jer ok, poljubac i zagrljaj su uzajamne radnje, ali oralni seks nije.
Onog trenutka kada i dečaci budu nosili narukvice igra će biti kul.
Kamene face: Za stolom koji ima stolnjak do poda sede goli igrači, koji moraju biti muškarci. Ispod stola ulazi devojka, koja biva izabrana na osnovu izvlačenja papirića sa imenima ili vrtenjem flaše. Ona treba da nasumično izabere jednog od igrača i da ga oralno zadovolji, taj igrač mora da zadrži svoju “kamenu facu”, a ukoliko promeni svoj izraz lica, on ispada od strane drugih igrača za stolom. Nije smešno, ni fer.
Moram priznati da ova igra deluje najzabavnije od svih do sada. Ima nečeg filmskog u njoj, ali ima i nečeg strašnog. Dečaci kroz ovu igru koriste devojke kao alatke u njihovom internom okršaju, dok devojke zauzvrat dobijaju lažni osećaj moći.
Igre poput ove se igraju u najvažnijem dobu za seksualni razvoj, kasnije vode do stava da, oralni seks nije pravi seks, pa se koristi kao alat prilikom izbegavanja penetracije, jer se od devojke ipak to očekuje.
Nisu retke ni situacije oralnog seksa prilikom ciklusa, “da bi mu učinile”.
Žena se često oseća dužnom da na partnerovu pažnju uzvrati zadovoljavanjem, pa će tako često i sama inicirati seks u kome se ne očekuje njeno zadovoljstvo, samo zbog lažnog osećaja samopouzdanja koju joj pruža partnerov orgazam.
Zašto se ponekad ne bismo zamislile i takve situacije stavile u neke druge društvene okvire?
Na primer, da li mi je ok da ja uvek zovem njega ili želim i da on pozove mene?
Odgovor na druge stvari koje su nam bitne u društvenom segmentu života, često nam mogu dati odgovor na pitanja koja se tiču seksualnih odnosa.
Lepeze: Za razliku od prethodne igre, ovde su devojke gole, one treba da stanu u krug i da se dodiruju samo glavama, potrebno je da žmure. Nakon što zauzmu potrebnu pozu muškarci im prilaze otpozadi i penetriraju u njih.
Prva asocijacija na ovu igru mi je: “ok ladies now let’s get in formation” i žene koje su pogrešno shvatile ovu poruku. Ovo je potpuno nekreativna igra, nisu ni orgije, već dosadna jebačina u formi sleta. Cilj ove igre je, pretpostavljam, muški orgazam.
Zašto je to tako i zašto su devojke ok sa tim?
Od malih nogu čujemo ponosne uzvike koje veličaju muškarce kroz njihov polni organ “tatin kuronja”, dok se ta tema potpuno ignoriše kada su devojčice u pitanju, a ako nešto ignorišemo, toga ni nema, zar ne?
Zato hajde da dok veličamo kuronju, devojčici tutnemo Barbiku u ruke, jer hej, ni ona nema polni organ!
I tako dolazimo do toga da se jedan dan okrenemo i postanemo svesni koliko devojke imaju tendenciju da mere svoje seksualno zadovoljstvo na osnovu zadovoljstva svojih partnera, dok ga muškarci mere jednostavno: svojim orgazmom.
Da se razumemo, nema ništa loše u tome da imaš želju da zadovoljiš svog partnera, ali kada orgazam postaje jedino merilo dobrog seksa, tada nastaje problem.
Iz te problematike koja može biti zbunjujuća i za odrasle žene, a koja se ne percipira kao problem već kao arhetip koji je polno dodeljen, nastaje stanje u kome muškarci uživaju u pruženom orgazmu, dok ga žene svesno nadomešćuje socijalnim, etičkim i emotivnim stavkama.
Punjena kokoška \ patka: U ovoj igri pet muškaraca sedi na stolicama, dok izabrana devojka (na osnovu papirica ili vrtenja flaše), treba oralno da ih zadovolji u određenom vremenskom periodu. Ukoliko ona to ne uspe, dakle ukoliko svaki od igrača ne doživi orgazam, ona biva kažnjena tako što svaki od njih redom penetrira u nju do orgazma, tj. “dok je ne napuni”. Sledi komentar.
Popizdim kada pomislim na ovu igru, jer smatram da devojke koje u njoj učestvuju to ne rade iz neke lične fantazije, već zarad muške pažnje. Cilj ove igre jeste da žena fejluje, ne bi li na kraju učestvovala u seksu sa više različitih partnera, bez kontracepcije.
Seks kao čin, utiče na fizičko i psihičko stanje svakog pojedinca, pa zadovoljstvo koje on pruža tako treba i tretirati. Seksualne igre postoje da bi se zabavili, istraživali i da bi nam bilo lepo, zato je bitno da kako muškarci, tako i žene tokom celoga života, a posebno tokom odrastanja dobijaju neophodnu edukaciju od strane roditelja, lekara i profesora, ne bi li stekle samopouzdanje i donosile odgovorne odluke na osnovu svog znanja i želja.
Intimna pravda je važna. Igrajte se, ali po svojim pravilima.
