Otpuštanjem viška zaposlenih, smanjenjem visokih plata funkcionera i zauzdavanjem materijalnih troškova vlast u BiH bi mogla da smanji javnu potrošnju bar za trećinu.
Prema podacima Centra za zastupanje građanskih interesa (CPI) svaki sekund javni sektor u BiH “proguta” 474 KM, što je za 30 KM više nego lane.
Za ovu godinu na nivou BiH planirana je potrošnja u javnom sektoru od 13,1 milijardu, od čega će čak 3,5 milijarde KM otići na plate oko 150.000 službenika, ne računajući zaposlene u raznima agencijama i javnim preduzećima.
Pored plata, u pomenutu cifru od 13,5 milijardi, između ostalog, ulaze troškovi reprezentacije, kupovine i održavanja službenih automobila, trošak telefonskih razgovora, službena putovanja, te druge beneficije koje imaju funkcioneri u BiH, kao što su odvojeni život, beli hleb…
Stručnjaci kažu da bi uštedama na svim navedenim stavkama, od ukupnog iznosa za javnu potrošnju moglo da se uštedi u najmanju ruku 30 odsto.
Prema podacima Kancelarije za reviziju institucija BiH, vozni park institucija broji preko 3.500 vozila koja su vredna 25 miliona KM, što je kudikamo više od realnih potreba.
Situacija sve lošija
Iako je situacija u zemlji sve lošija, političari se i dalje ne odriču lusuznih limuzina, koje plaćaju i po 100.000 KM, a da ne trepnu, dok za telefoniranje institucije godišnje spiskaju 1,2 miliona KM.
Funkcioneri putuju po svetu na račun poreskih obveznika, pa samo članovi Predsednišva BiH i njihovo osoblje na putovanja u inostranstvo potroše preko 400.000 KM.
Ekonomista, Zoran Pavlović, podseća da su eksperti Svetske banke i MMF pravili konstatovali enorman rast javne potrošnje u BiH, u odnosu na druge civilizovane države iz okruženja.
– Tako, više od 60 odsto budžeta ide na razne oblike javne potrošnje, pre svega za plate. Činjenica je da administarcija buja – kaže Pavlović.
Naglašava da je BiH zemlja u kojoj se zapošljavanje obavlja putem javnog sektora, a reč je o ljudima koji su politički ili partijski podobni.
– Rezultat rada tih ljudi po život građana je minimalan ili nikakav, dok plate i primanja ljudi funkcionera zavise samo od toga ko je kome dao koliko funkcija – ističe Pavlović.
Bakir Jalovčić, portparol CPI, kaže da prostora za uštede ima, samo nema dobre volje da se javna potrošnja dovede u neki razuman okvir.
– Nažalost, kod nas je javni sektor rastrošan, nezasit i bahat. Vlada pravilo “uzmi od države šta možeš i dok možeš”, bez razvijene svesti o opštem društvenom dobru. Prioritet su lični interesi pojedinaca od najniže do najviše pozicije. Dok na zapadu funkcioneri kupuju skromne automobile, koriste javni prevoz ili bicikl, kod nas svi hoće skupe limuzine – kaže Jalovčić.
Uštedama bi se, dodaje on, smanjila zavisnost od kredita, a i zaduženja bi se koristila za nove investcije, a ne samo za krpljenje budžetskih rupa i podmirivanje potreba javnog sektora.
Izjednačiti primanja
Kad je reč o uštedama na zaposlenima, prvo treba otpustiti višak službenika, a potom izjednačiti plate u javnom sa platama u privatnom sektoru.
– U martu ove godine prosečna plata u prerađivačkoj industriji u BiH iznosila je 629 KM, a u javnoj upravi je bila skoro duplo veća, odnosno 1.194 KM. Realni sektor definitivno ne može parirati politici plata u javnom sektoru, ni po iznosima, niti po ostalim uslovima rada, kao što su radno vreme, bolovanje, zaštita na radu, otpremnine i slično – kaže Marko Martić, iz centra za istraživanje i studije “Gea” iz Banjaluke.
