Iz BiH je lane samo u Sloveniju i Nemačku zvanično otišlo sedam puta više radnika nego 2013. godine.
Prema podacima Agencije za rad i zapošljavanje BiH, ove dve države su pre tri godine izdale 847, a u 2016. čak 5.857 radnih dozvola.
Masovan odlazak posebno je izražen od početka 2017, kada je BiH napustilo više radnika nego tokom cele 2013.
Posredstvom pomenute agencije, u Nemačku odlaze medicinske sestre, a u Sloveniju vozači, varioci, zidari i mnoge druge zanatlije.
Za razliku od zvaničnih “kanala”, iz ove države, uglavnom uz pomoć rođaka i prijatelja, tokom godine u inostranstvo ode i do 40.000 ljudi, što je čitav jedan grad srednje veličine.
Na to je nedavno upozorio i predstavnik MMF u BiH Francisko Parodi, naglasivši da je reč o ogromnoj brojci.
– Prema procenama, svake godine između 30.000 i 40.000 ljudi napusti ovu zemlju. S obzirom na veličinu BiH, to su ogromni brojevi. Za nas ekonomiste ovoliki broj najobrazovanijih i najproduktivnijih ljudi koji napuštaju zemlju je alarmantan – poručio je Parodi.
Posebno je alarmantno, upozoravaju demografi, to što iz BiH najviše odlaze ljudi starosti od 20 do 40 godina, koji su u punoj radnoj snazi i reproduktivnoj dobi. Ako se u BiH dodatno smanji broj žena u reproduktivnoj dobi, sve i da postanemo ekonomski razvijena zemlja, više neće imati ko da rađa decu.
Marija V. (29) iz Banjaluke, diplomirani ekonomsta, kaže da je izgubila svaku nadu da će ovde pronaći posao.
– Prekvalifikovala sam se u negovateljicu i aktivno učim nemački jezik. Prijateljica koja je u Nemačkoj četiri godine našla mi je posao, pa se nadam da ću i ja uskoro tamo sa mužem i detetom. Planiram još dece, a ovde se nikad ne bih odlučila na proširenje porodice – kaže naša sagovornica.
Analiza nevladinog sektora pokazala je da je od završetka rata BiH napustilo više od 150.000 maldih do 30 godina starosti. Nemajući kud, odlaze u inostranstvo, s namerom da tamo započnu neki novi, bolji život.
Zanimljiva je i pojava da građani u sve većoj meri zatvaraju račune u bankama, uz objašnjenje da odlaze u inostranstvo.
– U proseku, svakog dana imamo jedan takav slučaj, a uglavnom je reč o mladim ljudima – rekli su u jednoj banci.
Ekonomisti kažu da vlast prećutno prihvata odlazak rane snage, jer se time smanjuje zvanična nezaposlenost koja je visoka, posebno kod mladih.
Ognjen Đukić, ekonomista iz Centra za istraživanje i studije „Gea“, ističe da niko ne razmišlja o posledicama odlaska radno sposobnog stanovništva, naročito visokoobrazovanih radnika.
– To ima negativan efekat na starosnu strukturu društva, smanjuje se njegov potencijal da stvara dodatnu vrednost i otežava održivost fondova međugeneracijske solidarnosti kao što su penzioni i zdravstveni fond – upozorava Đukić.
On ističe da fokus domaćih institucija ne bi trebalo da bude na smanjenoj stopi nezaposlenosti, već na povećanju ukupnog broja zaposlenih, koji je kod nas na jako niskom nivou.
– Prema zvaničnim podacima, ukupan broj zaposlenih u RS je, i pored određenog pozitivnog pomaka u 2016. godini, još ispod nivoa iz 2008. godine – napominje Đukić.
Polovina mašta da ode
Procenjuje se da u BiH ima oko 700.000 osoba starosti do 30 godina, te da bi više od polovine njih, da im se ukaže prilika, odmah napustilo ovu državu. S druge strane, oko 67 odsto mladih je nezaposleno, što znači da od tri mlade osobe jedna radi, a dve traže posao.
Posebno je zabrinjavajuće što u poslednje vreme cele porodice masovno prodaju svoju imovinu i napuštaju ove prostore, sa namerom da se ni oni ni njihova deca nikad ne vrate u BiH.
