Među porodiljama u Srpskoj nisu retke ni učenice osnovnih škola, a svake godine na porodiljskim stolovima završavaju sve mlađe devojčice.
Tako je najmlađa majka lane imala tek 14, dok su u protekle dve godine devojčice koje su na svet donele decu imale 15, odnosno 16 godina.
„Titulu“ najmlađe majke ove godine zasigurno će poneti maloletnica iz Prnjavora koja ima samo 12 godina, a koja treba da se porodi negde u novembru.
U slučaju da, ipak, odluči da ne rodi, pridružiće se desetinama devojčica, kudikamo mlađim od 18 godina, koje godišnje završe na abortusu.
Kako lekari kažu, većina maloletničkih trudnoća završi prekidom, najčeće u nekoj privatnoj ordinacija i bez znanja roditelja.
Trudnoća kod maloletnih osoba spada u visokorizične trudnoće, a abortus u toj dobi može da dovede do komplikacija kao što je trajni sterilitet ili smrt.
S druge strane, medicinski prekid trudnoće kod maloletnica, koji se dešava u čak dve trećine slučajeva, često je rezultat komplikacija zbog fizičke nezrelosti trudnice. One često do četvrtog meseca ne prepoznaju trudnoću ili ne žele da priznaju da su u drugom stanju.
U bijeljinskoj bolnici kažu da je najmlađa majka koja je prošle godine u ovoj zdravstvenoj ustanovi na svet donela dete imala 15 godina.
– Rana trudnoća predstavlja rizik zbog fizičke i psihičke nespremnosti trudnice, što može dovesti do pobačaja, prevremenog porođaja i psihičkih problema kod porodilje. Trudnoća kod maloletnice izaziva strah od roditelja i reakcije okoline. Takođe izaziva strah da će biti napuštena od oca deteta, pa su zbog toga prisiljene na pobačaj – kaže načelnik ginekološko-akušerskog odeljenja dr Slavica Bobar.
Da su maloletničke trudnoće u velikom procentu neželjene i neplanirane pokazuje i iskustvo specijaliste ginekologije i akušerstva Univerzitetskog kliničkog centra RS Vladimira Perendije.
– Devojčice uglavnom saznaju da su drugom stanju u periodu do deset nedelja trudnoće, kada se trudnoća može zakonski prekinuti. S obzirom na to da one uglavnom kriju trudnoću, maloletnice se za prekid trudnoće javljaju najčešće u 13. ili 14. nedelji, kada o tome odlučuje komisija za prekid trudnoće – objašnjava Perendija.
Nije poznato koliko devojčica odluči da abortira, jer kako lekari navode, najveći broj trudnoća završi namernim prekidom u ustanovama koje nikad nisu prijavile abortus.
Perendija dodaje da je veliki problem i uzrok svega to što maloletnice uopšte nisu upoznate sa osnovim principima reproduktivnog zdravlja.
– Mladi ljudi u školi ne dobijaju nikakva znanja o ovoj važnoj problematici, jer reproduktivno zdravlje nije uključeno u školske programe. Sa druge strane, ni roditelji, što zbog neznanja, što zbog vrlo prisutnih tabua, nisu u stanju da deci daju adekvatne informacije vezane za reproduktivno zdravlje – dodaje Perendija.
Seks je tabu tema
Psiholozi upozoravaju da su maloletničke trudnoće i abortusi sve veći problem za celo društvo.
– Odgovornost je na roditeljima, ali i na školama, te društvu u celini. Kod nas je priča o seksu tabu tema, pa o tome uglavnom ćutimo. A deci treba podrška, odnosno neko ko će da ih na pravi način provede kroz period adolescencije. Nažalost, oni tu podršku najčešće nemaju. S druge strane, kada imate otvorenu komunikacuju dete će tražiti pomoć – kaže psiholog Dubravka Vujnović-Božić.
Utešne statistike
Kada su u pitanju maloletničke trudnoće, nema značajnijih razlika među entitetima u BiH, svedoče zvanične statistike, a utešno je što broj maloletnih majki poslednjih godina konstantno opada.
U BiH je 2011. godine 276 devojčica mlađih od 18 godina rodilo bebe, dve godine kasnije taj je broj nezantno smanjen, pa je evidentirana 271 maloletna maloletna majka, a 2014. je taj broj iznosio 226.
U 2015. godini 176 maloletnica je rodilo dete, a među mladim majkama su bile i 3 devojčice od 14 godina.
