Invalid i amputirac Mirko Santrač iz Prijedora nije sedeo besposlen i čekao pomoć drugih, nego je počeo da uzgaja cveće i povrće u plastenicima i solidno živi od onog što zaradi.
Porodica Mirka Santrača se krajem rata preselila iz Bosanske Krupe u Prijedor. Skućili su se u naselju Donji Orlovci, a iako invalid, Mirko nije gubio vreme obilazeći razne humanitarne organizacije koje pomažu invalidima, nego se dohvatio posla i zavrnuo rukave.
Odlučio se za proizvodnju povrća i cveća, koje uzgaja u tri plastenika ukupne površine 380 kvadrata. Tvrdi da je napravio pravi izbor, a uskoro planira da proširi posao.
-Planiram da od komšije uzmem zemlju pod zakup i proširim proizvodnju sa makar još jednim plastenikom – kaže on.
Plastenici su drvene konstrukcije, ali imaju sisteme za navodnjavanje i peći za zagrejavanje u zimskom periodu.
Santrač nije uzimao kredite da bi započeo posao, ali je dobio pomoć od opštine i Zavoda za zapošljavanje. Prijavljen je i plaća sve obaveze redovno, a kaže da mu ostane po strani i solidna godišnja plata.
Santrači su već rasprodali najveći deo proizvedenog, a u jednom od plastenika sade i povrće za vlastite potrebe. U radu Mirku pomažu brat, snaha, otac i bratić.
Ovaj vredni invalid druge kategorije priznaje da o proizvodnji cveća nije znao mnogo, ali je dosta naučio sam, nešto uz pomoć interneta, a kaže da ga nije sramota da za savete pita one koji više znaju od njega.
-Sramota je sedeti skrštenih ruku i čekati da pomoć padne s neba, ili neprestano obilaziti humanitarne organizacije u nadi da će ti nešto dati – dodaje Santrač.
Ponosan na sebe
Ovaj vredni invalid kaže da kupuje najkvalitetnija semena, humus i nabavlja velike količine drveta za grejanje plastenika.
-Živim od svog rada i ne čekam pomoć sa strane. Na to sam izuzetno ponosan – dodaje Mirko Santrač.
EuroBlic – G.Kaurin
