Maša Maksimović (15), najmlađi banjalučki FIDE (World Chess Federation) majstor, član škole šaha “Skakač”, mašta o danu kada će postati ženski šahovski velemajstor.
U razgovoru s ekipom agencije Anadolija, na jednom od teninga škole šaha, ispričala je da prvo treba da postane intermajstor, pa tek onda velemajstor, ali da se nada da će je učešće na šahovskim turnirima, rad i sticanje iskustva dovesti do toga da do kraja srednje škole, najkasnije fakulteta, ostvari svoj san.
Za svoj najveći uspeh u svetu šaha, Maša Maksimović smatra nedavno zasluženu titulu FIDE majstora koju je ostvarila sa 15 i po godina, čime se upisala u istoriju banjalučkog šaha, jer u tim godinama pre nje to nikome nije pošlo za rukom.
– Iskreno i nisam toliko to očekivala. Inače, sva ostala jeca koja se ozbiljno bave šahom imaju svoje lične trenere, treninge svaki dan po dva sata, čak i zapostavljaju školu, međutim ja sam to išla samo usput, ništa ozbiljno, pošto mi je škola ipak na prvom mestu i zato nisam očekivala, ali pošto se desilo mnogo sam srećna – kaže ona.
Dvostruka prvakina Republike Srpske i Bosne i Hercegovine u kadetskoj konkurenciji, trenutno je po rejtingu 38. na svetu u grupi kadetkinja do 16 godina.
Najveći međunarodni uspeh ostvarila je 2014. godine u Batumiju u Gruziji, kada je postala evropski šampion u rešavanju šahovskih problema.
Ova učenica prvog razreda matematičke Gimnazije u Beogradu kaže da joj je škola na prvom mestu, a uspešno uspeva da kombinuje školske i šahovske obaveze.
– Na početku je bilo teško, jer je teža škola, ali sad je sve lakše lakše, pa sam uspela sve da uskladim – kaže Maša Maksimović.
Šahom se “ozbiljno” počela baviti od 2012. kada je sa bratom Bojanom učestvovala na prvim značajnijim takmičenjima.
– Nije to ništa ozbiljno, to je sve iz igre krenulo, pa pošto smo napravili neke rezultate brat i ja, onda izgleda kao da jeste ozbiljno – ispričala je mlada šahistkinja.
Maša i Bojan počeli su da igraju šah 2005. kada su učili najosnovnije stvari.
– Privuklo me to što je sve logički, na zdrav razum, nema nikakvog učenja napamet, učenja na silu ili bilo kako drugačije, sve samo na zdrav razum i dosta je zanimljivo – kaže Maša Maksimović.
Osim treninga u školi šaha i njenog talenta, veliki uticaj na njenu šahovsku karijeru ima i činjenica da je bila u prilici da redovno kod kuće vežba sa bratom.
– Inače muški i ženski šah se dosta razlikuju. Muški šah je dosta jači, uz brata sam naučila, odnosno pokušavam da naučim da igram muški šah i zato je to dobro za mene, jer ipak je to bolje u ženskoj konkurenciji. To je bilo presudno, igranje sa bratom i uvek je dobro kad igramo kod kuće da se konsultujemo s nekim, da analiziramo partije, da radimo zajedno, to je bio veliki plus i za njega i za mene – objasnila je Maša Maksimović i dodala da joj je uzor Judit Polgár, mađarska šahistkinja koja se uspešno takmičila u muškoj konkurenciji.
Kod kuće igraju isključivo brzopotezne partije, tako da, prema Mašinim rečima, ne provode mnogo vremena igrajući šah, u retkim prilikama maksimalno četiri sata.
Maša Maksimović izjavila je i da je konkurencija u Bosni i Hercegovini slaba u odnosu na konkurenciju u Srbiji.
– Konkurencija u Srbiji je mnogo jača, ali kod njih se tome daje veći značaj, imaju dosta takmičenja, a i mi idemo na takmičenja u Srbiji, pošto ih kod nas nema puno. Kada bi se pravilo više turnira, onda bi mogao da se poboljša šah u BiH u obe konkurencije, muškoj i ženskoj – smatra ona.
Njen brat Bojan, koji ima 14 godina, takođe je ostvario značajne šahovske rezultate. Voli da igra sa Mašom, ali pošto je ona u Beogradu, nemaju često priliku za to. Na pitanje koliko je značajno za njihov uspeh to što su bili u prilici da vežbaju kod kuće, odgovorio je da je to imalo veliki značaj.
– Puno je značajno raditi, jer talenat je samo oko 10 odsto, a rad je oko 90 odsto za dobru igru – rekao je Bojan Maksimović.
Govoreći o muškom i ženskom šahu, rekao je da postoji mala razlika.
– Žene igraju plašljivije, ali ako dovoljno rade i one mogu igrati isto muški šah – smatra Bojan Maksimović.
Branko Tomić, predsednik škole šaha “Skakač” i FIDE instruktor, prisetio se da je Maša sa bratom u školu došla 2011. godine.
– Već tada se videlo da poseduje ogromnu ljubav prema šahu. Vremenom je dolazilo do većeg razvoja njenog šahovskog znanja što se pokazivalo kroz turnire – rekao je Tomić i dodao da rad kod kuće, a ne samo na treninzima, može doneti bolje rezultate.
Prema njegovim rečima, činjenica da pohađa školu u Beogradu će joj sigurno značiti u razvoju šahovskog umeća, jer je Beograd veći centar što se tiče šaha.
Očekuje da bi Maša sledeće godine mogla predstavljati BiH na Olimpijadi.
– Maša je trenutno treći aktivni igrač što se tiče ženskog šaha u BiH, računajući i seniorski šah i realno bi bilo i sve ide prema tome da će ona postati član Olimpijske reprezentacije BiH, kao najmlađa i jedina Banjalučanka koja je to uspela u ovoj prvenstveno sportskoj igri – rekao je Tomić.
