U današnje vreme kada nas bombarduju različitim preporukama za mršavljenje, teško je doneti odluku koja od njih je dobra, koja je loša, a koja je čak i štetna.
Evo šta treba da znate o nekim od najpopularnijih dijeta današnjice:
Štetni: Ketogena dijeta
Kako izgleda? Propisana 1920. godine kao deo terapije za lečenje epilepsije, ova dijeta koja je zasnovana na niskokaloričnom režimu ishrane bogatom mastima, podstiče telo da koristi masti kao izvor energije umesto ugljenih hidrata – ketoza – kako bi se smanjili epileptični napadi.
Vrline: Pored nekih poboljšanja laboratorijskih vrednosti, nema promena kada je reč o smanjenju telesne težine.
Mane: Unos ugljenih hidrata je drastično smanjen na manje od 5 posto dnevnog unosa kalorija. Bukvalno isključuje unos voća, povrća,integralnih žitarica, pasulja i mahunarki. Ne može da zadovolji potrebe za unosom hranjivih materija koii odgovara dnevnim potrebama, bez velike količine suplemenata u vidu vitamina i minerala.
Zaključak: Dijeta propisana radi rešavanja nekog zdravstvenog problema nikada ne treba da se koristi za regulisanje telesne težine. Poboljšanje zdravstvenog stanja kao u stanju ketoze se postiže svaki put kada se režim ishrane znatno promeni ili se unos kalorija znatno smanji, tako da ne treba verovati da se ovakav efekat može postići samo ketogenim načinom ishrane.
Štetni: Tridesetodnevna dijeta
Kako izgleda: 30 dana bez šećera, veštačkih zaslađivača, mlečnih proizvoda, žitarica, mahunarki (uključujući kikiriki i puter od kikirikija) i alkohola. Cilj je da „izleči telo od upale“ koju ova hrana prouzrokuje. Ako negde pogrešite, počinjete ceo ciklus ispočetka.
Vrline: Mnogo voća i povrća. Nema brojanja kalorija i merenja kako bi se stavio akcenat na dobrobit zdravog načina ishrane, a ne na gubljenje kilograma.
Mane: Zahteva potpunu promenu životnih navika kako biste nesmetano sproveli dijetu. Ne postoji dugoročni plan kako da se održi postojeća težina (tj. da se spreči razvoj upale) nakon 30 dana, koliko režim traje.
Zaključak: 30 dana nije ni približno dovoljno vremena da postanete zdravi ili da promenite način života. Ova dijeta je u svakom smislu ograničavajuća.
Loše: Brza dijeta
Kako izgleda? Ponekad je nazivaju dijeta 5:2, odnosno poznatija je pod nazivom isprekidani post. Ovaj režim ishrane podrazumeva da se dva dana unosi smanjena količina kalorija (oko 500-600), dok je preostalih pet dana ishrana “normalna”. Suštine je da se zavara telo tako što će pomisliti da oseća glad, usled čega će početi da gori masti umesto da ih taloži.
Vrline: Izuzetno je teško naći makar i jednu vrlinu.
Mane: Malo smernica u smislu šta treba jesti, posebno onih dana kada se ne posti. Unos kalorija je drastično ograničen i na jedan sasvim neprirodan način u kratkom vremenskom periodu. Ovakav način ishrane je u tesnoj vezi sa povećanim ITM-om i većim procentom masnoća u telu.
Zaključak: Ograničavanje i lišavanje uvek na kraju dovode do prejedanja. Uvek.
Loše: Paleo dijeta
Kako izgleda: Zagovornici kažu – jedite kao naši preci iz pećine da biste bili zdravi jer to što se mi oslanjamo na prerađenu, polugotovu hranu jeste uzročnih svih naših zdravstvenih problema.
Vrline: Gotova i polugotova hrana je u potpunosti eliminisana. Akcenat je na primarnim namirnicama i nemasnim vrstama mesa.
Mane: Nedostaju dve cele grupe hrane – integralne žitarice i mlečni proizvodi. “Otvoreni obroci“ vam omogućavaju da varate kad god osetite potrebu.
Zaključak: Mi ne lovimo, ne pecamo i ne skupljamo hranu na način na koji su ljudi to činili u doba paleolita i danas bukvalno ne postoji hrana koja barem malo liči na onu koju su ljudi jeli pre 10.000 godina.
Dakle, šta je dobro?
Gorepomenute dijete su kratkoročni, brzi i ekstremni načini ishrane zasnovani na ograničenjima i lišavanjima. Oni se ne bave korenom naših problema u vezi sa načinom ishrane i hranom koju jedemo. Za razliku od njih, naredni režimi ishrane predstavljaju dugoročni, održiv način života bez lišavanja.
DASH dijeta
Kako izgleda? Način ishrane koji ima za cilj da zaustavi hipertenziju (DASH) je provobitno osmišljen kako bi se lečile i sprečile bolesti srca. Zasniva se na izbalansiranoj ishrani,koja je umerena i sadrži hranjive namirnice.
Vrline: Na odgovoran način ograničava unos crvenog mesa, natrijuma, punomasne, veoma slatke hrane. Podstiče unos voća, povrća, integralnih žitarica, nemasnih proteina, zdravih masti, orašastih plodova i mahunarki. Vremenom se dijeta polako menja. Ne postoji nedozvoljena hrana. Predstavlja prirodan, savremen i razuman pristup rešavanju zdravstvenih problema i problema telesne težine.
Mane: Ukoliko jedemo van kuće, to može da bude problem, jer su porcije koje se služe u restoranima po običaju velike, suviše slane i bogate mastima.
Zaključak: Gubitak težine je uobičajena nuspojava zdrave izbalansirane ishrane poput ove. Ovakav način ishrane je održiv – možete slobodno da se pridržavate ovih smernica do kraja života.
Mediteranska dijeta
Kako izgleda? Zasniva se na načinu ishrane i stilu života koji je karakterističan za stanovnike Mediterana. Oni su dugovečni, zdravi i opšte je prihvaćeno da u tome ključnu ulogu imaju način ishrane i aktivan stil života.
Vrline: Sveži proizvodi, integralni proizvodi, riba, mahunarke, orašasti plodovi i druge zdrave masti su sastavni deo svakog obroka. Nema preterivanja u konzumiranju alkoholnih pića. Crveno meso i slatkiši su isključivo rezervisani za posebne prilike i konzumiraju se u malim količinama. Unos kalorija zavisi od fizičke gladi i stepena aktivnosti.
Mane: Ne postoje. Mnogi restorani u svojoj ponudi imaju mediteranska jela i ukoliko pored njih naručite i veliku porciju salate ili povrće, budite bez brige.
Zaključak: Od svih zdravih načina ishrane ovaj je svakako najzdraviji. Održiv je, zasniva se na intuitivnim načelima, a okosnicu svega čine integralni i hranjivi proizvodi.
I dok ne postoji jedna dijeta ili način ishrane koji odgovara svima, treba izbegavati svaku dijetu koja postavlja granice, podrazumeva odricanje ili pristup ishrani na neprirodan način. Zdrav život ne zahteva „varanje“ i nije određen brojem dana ili kalorija, niti treba previše da bude usredsređen na neke hranjive sastojke a ne na neke druge. Zdrava ishrana je izbalansirana ishrana i zavisi od toga koliko smo gladni i naravno treba da je prati i redovna fizička aktivnost kao i odgovarajuća briga o sebi.
