Zbog sve slabije platežne moći, mnogi građani Srpske u poziciji su da dnevno sebi mogu da priušte tek hleba, koje jaje, malo mleka i makarona.
Za razliku od ranijih godina, sve više je onih koji u trgovine ulaze sa nekoliko maraka dnevnog budžeta, manevrišući šta da kupe ovom crkavicom, a da ne ostanu gladni.
Tako, nisu retki slučajevi da ljudi pazare po pola hleba, tri jajeta, jednu krmenadlu, tri-četiri krompira.
To potvrđuju i u banjalučkoj Asocijaciji samostalnih trgovinskih radnji, uz objašnjenje da je u poslednje vreme sve više onih koji u nabavku dolaze po tek nekoliko najjeftinijih namirnica.
– Kupe hleb, nekoliko jaja, malo krompira i makarona, i to je to. Kad odluče da se malo počaste mesom, uglavnom je reč o par stotina grama piletine. Kupuju i po jednu krmenadlu ili komadić nekog drugog mesa, jer nemaju para za više. Od suhomesnatih proizvoda pazare one najjeftinije, jer im kućni budžeti ne dozvoljavaju nešto drugo – kaže predsendik ove asocijacije Bogdan Marjanović.
Pored skoro 128.500 nezaposlenih u RS, kućni budžeti su do pucanja nategnuti i kod 28.000 radnika koji mesečno dirinče za minimalac i manje od toga. Sličnu muku muči i trećina penzionera, čije su penzije, kad nabave lekove i plate režije, često dovoljne tek za hleba i makarona.
Svi oni uglavnom tamane testeninu, dok meso, mlečne proizvode, voće i povrće uglavnom samo sanjaju. To su pokazala i mnoga istraživanja, prema kojima stanovnik BiH u proseku godišnje potroši tri puta više hleba od građanina EU. S druge strane, kod nas se po glavi stanovnika pojede tri puta manje mesa nego u Evropi.
U Udruženju penzionera Banjaluka ističu da većina penzionera sedmicama, pa čak i mesecima meso i ne vidi.
– Preživljavamo od hleba, makarona, krompira i malo mleka. Neki penzioneri nemaju ni za to, pa umesto mleka prave čaj u koji umaču hleb, i to im je obrok. Zato nas je sve više ispred javnih kuhinja i kontejnera – kaže član ovog udruženja Nenad Ratković.
Svaki šesti bez večere
Najnovije istraživanje UNDP pokazalo je da svaki šesti stanovnik BiH živi sa tri do pet KM dnevno. A svaki taj nesrećnik svake večeri zaspi gladan, je od par maraka dnevno teško može da mu pretekne za bilo šta osim hljeba i jaja, a kamoli još za večeru. Među njima je i oko 30 000 građana koji preživljavaju zahvaljujući jednom obroku iz javne kuhinje, kao i sve veći broj građana koji dnevne potrebe za hranom zadovoljavaju tražeći komad hleba po kontejnirama.
