Tokom proteklih godina u BiH su zabeleženi brojni slučajevi nestanke maloletne dece, a potrage za njima skoro uvek su se završavale tragičnim ishodom.
Zadnji slučaj koji je potresao BiH desio se pre nekoliko dana kada je u bugojanskom selu Vesela nestao trogodišnji dečak Mehmed Ćeso. On se igrao sa bratom i drugom ispred porodične kuće, a zatim je odlutao u pravcu reke Vesočnice.
U potragu se u samo nekoliko sati uključilo više od 100 pripadnika policije, Gorske službe spasavanja, kao i meštani. Brojni mediji prenosili su informacije iz minute u minut, na društvenim mrežama deljeni su tekstovi i slike mališana u nadi da bi mogao biti pronađen.
Međutim, oko 23 sata jedan meštanin je primetio telo u reci Vesočnici. Ubrzo su ga iz Gorske službe izvukli i utvrdili da je reč o Ćesi.
Samo mesec pre ovog u BiH je bila pokrenuta najveća potraga u zadnjih nekoliko godina, kada je na planini Majevici kod Lopara nestao dečak Konstatin Stjepić. On je 7. marta otišao od kuće u pravcu šume i od tada mu se gubi svaki trag.
U potragu za malim Konstantinom uključilo se više stotina ljudi. Tu su bili meštani, veliki broj policajaca, ali i pripadnici Oružanih snaga BiH.
I ovaj slučaj je završio tragično; 12. marta na samo tri kilometra od njegove kuće pronađeno je Konstantinovo telo.
Prema rezultatima istrage utvrđeno je da je dečak pao sa litice, upetljao se u prirodnu ogradu i nije mogao da se izvuče. Nalazi obdukcije su potvrdili da je dečak umro od smrzavanja.
Pre deset godina desio se još jedan nestanak dečaka koji je celu BiH digao na noge. Tada, 16. jula 2007. godine, u Potkozarju kod Banjaluke nestao je četverogodišnji Ratko Makarić.
Mali Ratko je tog dana otišao sa stricem da napoji konje na potoku u selu Josipovići i od tada mu se gubi svaki trag. U potragu za njim bilo je uključeno oko 150 policajaca, vojska, meštani okolnih sela, studenti iz Banjaluke, a bio je angažovan i helikopter EUFOR, koji je imao opremu za noćno snimanje i detekciju toplote ljudskog tela. Jedino što su pronašli bio je mobilni telefon i deo plastičnog pištolja.
Tokom istrage policija je ispitala više osoba, nekoliko ih je podvrgnuto i poligrafskom veštačenju, ali nije bilo pomaka u istrazu. Posle nekog vremena pojavile su se i informacije da je dečak viđen u Italiji, zbog čega je bio angažovan i Interpol, međutim utvrđeno je da je reč o lažnim dojavama. Tri godine kasnije, 30. juna 2010. godine, jedan meštanin pomenutog sela prijavio je policiji da je pronašao ljudsku lobanju. Obavljena je DNK analiza i utvrđeno je da skelet pripada Ratku Makariću.
Osim ovih, postoje još dva slučaja u kojima su nestali dečaci, a koji nikada nisu rasvetljeni.
Na obali reke Drine u sadašnjem Andrićgradu 7. novembra 2007. godine nestao je tada devetogodšnji Miloš Todorović. On je otišao da se igra na terenima Sportskog centra i nikada se nije vratio. Pored velike potrage, roditelji ni posle 10 godina nemaju nikakvu informaciju o njemu.
Pet godina kasnije u višegradskom naselju Međeđa nestao je Alen Bukva (3). Prema izjavi njegove majke, on se igrao pored magistralnog puta i od tada mu se gubi svaki trag.
Otmica u Nemačkoj
Na području Nemačke 1. oktobra 2015. nestao je Muhamed Januzi (4) iz BiH. On je tada otet ispred Državnog zavoda za zdravstvo i socijalna pitanja u Berlinu.
Posle četiri sedmice telo dečka pronađeno je u gepeku automobila Silvija S. (32), koji je kasnije priznao još jedno ubistvo.
