Oko 990.000 ili 28 odsto odraslog stanovništva u BiH je ispod apsolutne linije siromaštva i živi sa 271 KM mesečno, pokazuju istraživanja Inicijative za bolju i humaniju inkluziju (IBHI).
Žarko Papić, direktor IBHI, kaže da njihovi podaci govore da 28 odsto četvoročlanih porodica živi sa 587 maraka mesečno, što je tri puta manje od potrošačke korpe.
Reformska agenda je, tvrdi on, u potpunosti neosetljiva zato što se barata krivim pristupom.
– Kaže se da su u BiH velika socijalna davanja, pri čemu se zaboravlja da je BiH bila u ratu, da ima veliki broj RVI i boračke populacije. Najveći deo davanja odlazi na taj deo populacije i u FBiH iznosi godišnje oko 750 miliona KM – navodi Papić.
Ono što je prava socijalna zaštita – za dečju zaštitu, materijalnu pomoć, neratne invalide, pa i za civilne žrtve rata izdvaja se otprilike tri puta manje. Svetska banka, nažalost sabira te dve stavke i stalno upozorava na ogromna davanja.
– U odnosu na isključiva socijalna davanja u Srbiji, Albaniji i Makedoniji, kod nas su puno manja ako merimo učešće u BDP. Socijalna davanja za marginalizovane grupe, sve što je van korpusa boračkih davanja, veoma su mala – upozorava Papić.
U delu Reformske agende koja se odnosi na socijalnu zaštitu, kako kaže, u zagradi se navodi konsultacija sa MMF i Svetskom bankom.
– A oni vam kažu “ni marka više za socijalu”. Paralelno sa time, u Federaciji BiH je u pripremi novi zakon o porezu na dohodak po kojem će i oni koji imaju najmanje plate imati još manje plate za stotinak maraka. Radničko siromaštvo će da naraste – navodi direktor IBHI.
Po istraživanjima ove NVO, 24 odsto domaćinstava čiji je nosilac domaćinstva zaposlen ispod je apsolutne linije siromaštva i živi sa manje od 587 KM mesečno.
– Odgovorno tvrdim da svakodnevne političke tenzije služe samo da se pravi problemi gurnu pod tepih, a koji će veoma brzo da dođu na naplatu – upozorava Papić.
Istraživanja UNDP iz 2016. pokazuju da svaki šesti stanovnik BiH živi s 3 do 5 KM dnevno, a ispod apsolutne linije siromaštva 27 odsto stanovništva.
Po podacima institucija, svi nivoi vlasti u BiH izdvajaju ukupno oko 24 odsto bruto društvenog proizvoda na razne programe socijalne zaštite, uključujući programe socijalnog osiguranja i socijalne pomoći.
Zvanični podaci u BiH, a pozivajući se na Anketu o potrošnji domaćinstava, pokazuju da je apsolutno siromaštvo poraslo sa 18,6 odsto na 23,4 odsto. Pri tome, BiH je, po procenama, u posleratnom periodu napustilo više od 100.000 ljudi, uglavnom mlađe dobi.
Time je, uz pogoršanje opšte demografske situacije, ozbiljno narušena socijalna kohezija i stabilnost.
Po istim podacima, 17,9 odsto stanovništva živelo je u relativnom siromaštvu. Prag relativnog siromaštva je iznosio 416,4 KM po odrasloj osobi. Siromašno je svako šesto domaćinstvo u državi.
Raspodela izdataka za potrošnju bila je prilično nejednaka, jer su 20 odsto najbogatijih domaćinstava u proseku 4,9 puta više trošila u odnosu na 20 najsiromašnijih. Potrošnja je veća u urbanim nego u ruralnim područjima, i to za 20 odsto.
Preporuke su da vlade poboljšaju ciljane socijalne pomoći paketima mera kojima će učiniti politike socijalne zaštite efikasnijim, efektivnijim i pravičnijim. Takođe, penzioni sistemi treblo bi da budu na stabilnim finansijskim osnovama.
