Za razliku od mladih u razvijenim evropskim zemljama, koji počinju da rade još za vreme srednje škole, u BiH prvu radnu knjižicu dobijaju i nakon 30 godine života.
Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje RS nalazi se preko 37.000 osoba, koje nikada nisu bile u radnom odnosu. Među njima je i blizu 7.000 za završenim fakultetom. Statistika je porazna; ona pokazuje da na birou ima 30.000 ljudi koji do sada nemaju ni dan radnog staža, a koji imaju preko 30 godina starosti.
– Među visokoobrazovanim kadrovima koji do sada nisu uspeli da upišu nijedan dan radnog staža najviše je finansijskih radnika i ekonomista, diplomiranih pravnika, te profesora razredne nastave. I sa srednjom stručnom spremom, a bez dana staža, najviše je ekonomista, ali i mehaničara i mašinaca, te onih sa završenom gimnazijom – kaže Vedrana Milinković, portparol Zavoda.
Ona je dodala da je Zavod prošle godine u okviru Projekta zapošljavanja pripravnika zaposlio 345 pripravnika sa visokom stručnom spremom.
Mirko iz Banjaluke je diplomirani ekonomista, ali bez obzira na završen fakultet još nema dana radnog staža. Napunio je 32 godine života.
– Prelomio sam – odlazim iz ove zemlje s ciljem da se više nikad ne vratim. Muka mi je od svega, nameštenih konkursa, izmišljenih radnih mesta. Odlazim u inostranstvo, jer želim da formiram porodicu. Nesreća nas što u četvrtoj deceniji nismo upisali dan radnog staža je u tome što nam očevi i majke nisu političari – kazao je ogorčeni Mirko, koji će se preseliti u Kanadu.
| Stručna sprema | Broj |
| KV | 14.394 |
| SSS | 15.601 |
| VŠS | 305 |
| VSS | 6,874 |
- Radnici bez dana staža
Za one koji nisu te sreće kao Mirko pitanje je kako će da steknu uslove za penziju.
– Nakon srednje škole nije bilo posla, pa sam upisao fakultet u nadi da će nešto da se promeni. Završio sam pravo, sada imam 31 godinu i diplomu fakulteta, ali posla ni za leka – kaže diplomirani pravnik iz Banjaluke.
S obzirom da, zbog nedostaka posla, mladi u BiH kasno postaju finansijski samostalni, oni potom odgađaju i sve druge životne obaveze i planove kao što je odlazak od roditelja, rešavanja stambenog pitanja, zasnivanje porodice, putovanja i slično sa čime njihovi vršnjaci u inostranstvu nemaju problema.
Podaci Instituta za razvoj mladih “Kult” iz Sarajeva pokazuju da većina naših mladih živi sa roditeljima i nakon završetka školovanja, a samo 8 odsto ih, u dobi od 25. do 30. godine, žive kao podstanari odvojeno od roditelja.
– Kada je u pitanju kupovina stana, mladi žele imati stan, ali nemaju povoljne uslove da ga kupe. Nadaju se samo nasledstvu ili kreditima na 30 godina, kojih se uglavnom boje – ističe Ajka Baručić, ekonomski stručnjak iz instituta “Kult”.
Ona navodi da, primera radi, tek oko 9 odsto mladih u Federaciji BiH je venčano, a samo 7 odsto ih ima decu.
– Više od polovine mladih nije imalo priliku da putuje u inostranstvo u poslednjih 12 meseci. Oni koji su putovali najčešće su išli u zemlje okruženja – navodi Baručićeva.
