Uprkos nastojanjima policije, socijalnih radnika i nevladinog sektora, problem prosjačenja na ulicama većih centara u RS intenzivira se poslednjih dana. Ova pojava godinama je uočljiva i u Bijeljini, gde se u samom centru grada više osoba različitih starosnih dobi bavi uličnim prosjačenjem.
Za vozače veliki problem predstavljaju maloletnici, uglavnom romske nacionalnosti, koji prose na raskrsnicama, ugrožavajući sopstvenu bezbednost zbog frekventnog saobraćaja.
Prema podacima Udruženja za promociju obrazovanja Roma „Otaharin“, samo u prethodnih godinu dana u Bijeljini je zatečeno 51 dete u prosjačenju.
Iako je poslednjih godina potpisano nekoliko Protokola o postupanju i saradnji nadležnih na zaštiti i zbrinjavanju dece koja prosjače, ova pojava se ne može lako iskoreniti.
Izvršni direktor Udruženja za promociju obrazovanja Roma „Otaharin“ Bijeljina Dragan Joković kaže da se mora tačno definisati šta je čija nadležnost i ko je za šta odgovoran.
– Na ovom području živi oko 2.500 Roma. Zaposlena su samo dva pripadnika ove nacionalne manjine. Većina ih živi od prikupljanja sekundarnih sirovina i socijalne pomoći, dok dvadesetak porodica preživljava isključivo od prosjačenja. Nemamo adekvatno mesto za zbrinjavanje dece koja prosjače, ali smo se dogovorili da u prvo vreme ona budu smeštena u Romski omladinski kulturni centar i tu će biti neka vrsta prihvatilišta. Tamo ćemo pokušati i da utvrdimo uzroke zbog kojih oni prose i pokušati da im pomognemo. U dnevnom centru našeg ovog Udruženja u toku prošle godine zbrinuto je 31 dete koje je zatečeno u prosjačenju ili je bilo u riziku da to uradi – rekao je Joković.
Iz Centra za socijalni rad u Bijeljini kažu da se u prosjačenju uglavnom zatiču dobro poznata lica. Specijalni pedagog Slavica Kovrlija kaže da su istraživanja pokazala da se radi uglavnom o deci iz rasturenih porodica, alkoholičara, dok ima i onih koji ne spadaju u kategoriju socijalno-ugroženih porodica, a na ulicama traže milostinju.
– Treba naći trajnija rešenja, u smislu da se omoguće redovna primanja njihovim porodicama, da se takva deca šalju u školu. Nažalost, imamo i porodice koje imaju zaista mnogo pogodnosti koje ova lokalna zajednica za njih izdvojila, a i dalje je prosjačenje njihov stil života – kaže Kovrlija.
Iz Centra upozoravaju da je jedan od najvećih problema, kako za policiju, tako i za radnike Centra za socijalni rad koji su angažovani na rešavanju ove problematike, što ne postoje odgovarajuće ustanove ili prihvatilišta za zbrinjavanje prosjaka sa ulica.
U prošloj godini policija je u Bijeljini izdala 49 prekršajnih naloga zbog prosjačenja.
To je čak 30 odsto više u odnosu na isti period 2015. godine, potvrdila je i portparol CJB Bijeljina Aleksandra Simojlović.
– Veliki problem i opasnost, a što je u praksi dokazano, jeste da je prosjačenje prethodnica brojnim kriminalnim radnjama, među kojima su pljačke i razbojništva, koja čine maloletnici sa socijalnim ponašenjem – dodaje Simojlović.
Navodi da su u prosjačenju uglavnom angažovani maloletnici.
– Organizovanog kriminala nema i što je najvažnije nemamo grupa koje dolaze iz drugih gradova i prosjače na području našeg grada. Protokolom je definisano da će policija prilikom susretanja dece koja prosjače obaveštavati Centar za socijalni rad i smeštati ih u privremeni dnevni centar. Prosjačenje je u našem zakonodavstvu prekršajno kažnjivo. Onaj ko prosjači kažnjava se novčanom kaznom od 200 do 800 KM, a oni koji podvode decu i teraju ih da prosjače kažnjavaju se iznosom od 400 do 1.200 KM – kaže Simojlović.
Gradska uprava Bijeljina pre nekoliko godina formirala je radnu grupu za suzbijanje prosjačenja koju čine predstavnici policije, Tužilaštva, opštinske uprave, Centra za socijalni rad i nevladinih organizacija.
– Učinićemo sve što budemo mogli kako bismo smanjili broj onih koji prose na našim ulicama. Svesni smo da je ovu pojavu teško iskoreniti, ali ako se udružimo i budemo uporni uspećemo da je smanjimo – optimističan je Mićo Mićić, gradonačelnik Bijeljine.
Organizovani kriminal
Prosjačenje je jedan od oblika trgovine ljudima. Građani ne smeju da daju novac deci na ulici, nego takve slučajeve treba odmah da prijave policiji.
Ovaj problem se može iskoreniti samo ukoliko se na njegovom rešavanju angažuju lokalna zajednica, ali i nadležne republičke institucije, upozoravaju nadležni koji se bave sprečavanjem prosjačenja.
