Konzumacija crvenog mesa i mesnih prerađevina jedan je od faktora rizika za nastanka karcinoma debelog creva, upozoravaju stručnjaci.
U Republici Srpskoj dodatni problem predstavlja činjenica što se, kako nam životni standard pada, sve više hranimo izuzetno nekvalitetnim prerađevinama, što u velikoj meri povećava rizik od nastanka ove bolesti.
A zvanična statistika pokazuje da su od nje tokom 2014. godine preminule 373 osobe, što znači da u Srpskoj svakog dana rak debelog creva u proseku odnese po jedan život.
Od faktora rizika na koji građani mogu uticati stručnjaci u prvom redu upozoravaju upravo na hranu životinjskog porekla, odnosno meso i mesne prerađevine za koje je i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ranije potvrdila da izazivaju rak.
Nakon rezultata studije ove organizacije nadležne institucije u RS su pozvale građane da smanje konzumaciju te vrste namirnica. Podsetili su da je SZO crveno meso označila kao verovatno kancerogeno, a mesne prerađevine kao kancerogene za ljude.
Iz udruženja potrošača upozoravaju da građani, zbog besparice, sve više jedu škart hranu.
Da bi bilo jasno šta jedemo, naglašavaju, dovoljno je reći da je na domaćem tržištu skuplji kilogram pseće hrane nego parizera, koji se može kupiti za 3 KM, što znači da u tom parizeru definitivno ne može da bude kvalitetnog mesa.
Slično je i sa drugim salamamama, viršlama i kobasicama, koje su pune konzervansa i aditiva, što predstavlja dodatnu opasnost po zdravlje ljudi.
Izvršna direktorka Udruženja građana “Don” Murisa Marić kaže da je reč o jeftinim namirnicama koje ljudi zbog besparice masovno kupuju, ne razmišljajući o posledicama.
– A kad obole, onda je kasno. Moramo povesti računa o onome što jedemo, jer od toga zavisi naše zdravlje – kaže Marićeva.
Domaći proizvođači upozoravaju i na uvoz velikih količina mesa za preradu i klaoničkih proizvoda, za koje se često ne zna ni poreklo ni godina proizvodnje.
– Reč je o masi samlevenih pilećih krilca, nogu, kože i kostiju, te salu, koži, potrbušinama i iznutricama svinja i goveda, odnosno delovima tela koje u Evropi ne prerađuju. Ovo meso na našem tržištu biva prerađeno u tone i tone viršli, kobasica, salama, pljeskavica. Dok potrošači zbog siromaštva ne pitaju za kvalitet, BiH postaje deponija za otpad iz Evrope i sveta. Naši ljudi sve više obolevaju, jer jedu meso koje se u razvijenim državama baca – upozorava predsednik Udruženja stočara RS Vladimir Usorac.
Na tržište BiH godišnje bude uvezeno skoro 17.000 tona mesa za preradu, ukupne vrednosti oko 38 miliona KM. To znači da kilogram u proseku košta tek nešto više od dve KM.
– Zbog toga ga domaći prerađivači masovno kupuju, jer je kod nas zbog siromaštva cena ipak presudna, a zdravlje na drugom mestu – ističe Usorac.
I u Institutu za javno zdravstvo RS navode da, pored fizičke neaktivnosti i prekomerne telesne težine, rizik od nastanka bolesti povećavaju i konzumacija crvenog mesa, industrijski prerađene hrane i rafinisanih ugljikohidrata.
– Povećan unos alkohola i pušenje u adolescenciji takođe povećavaju rizik od nastanka karcinoma debelog creva – kaže dr Biljana Janjić.
Više pacijenata na lečenju
U UKC kažu da se u ovoj zdravstvenoj ustanovi 2014. od karcinoma debelog creva lečilo 1.406, a godinu kasnije 1.462 pacijenta.
– Eliminisanjem faktora rizika za nastanak raka debelog creva na koje možemo uticati, kao što su neadekvatna ishrana, gojaznost, pušenje, alkohol, te otkrivanjem raka u ranom stadijumu, može se smanjiti broja obolelih od raka debelog creva. Ovaj rak je drugi vodeći uzrok umiranja u muškoj, a treći u ženskoj populaciji u RS – kažu u UKC.
